Директор ЦЕКУМ-а Салко Лубодер, израдом Лексикона није била намјера да се умјетници мањинских народа издвајају из укупног црногорског ликовног и умјетничког стваралаштва, већ да се кроз овакву форму нагласи богатство и разноврсност умјетничког израза.

– Овом публикацијом представљен је дио савремене црногорске умjетности коjу су створили припадници мањинских народа у Црноj Гори, доприносећи богатству различитости умjетничког стварања на нашим просторима, доносећи на своjим платнима и цртежима дах Ориjента и Медитерана, мирис jасмина, шадрване и авлиjе, камене уличице старих приморских градова, завичаjне просторе сjевера наше земље са свим њиховим особеностима и љепотама – казао је он.

Публикација пружа могућност да се на свеобухватан начин упознамо са различитим ликовним исказима који обогаћују наш културни амбијент, оцијенила је мр Селма Ђечевић, теоретичарка умјетности и једна од 54 сликара заступљена у Лексикону.

– Књига представља вијенац ликовног казивања мањинских етноса у којем су заступљене различите умјетничке дисциплине и медији који упућују на широка схватања ликовних изражајности – казала је Ђечевић.

Ова публикација чини незаобилазан и значајан допринос разноврсном и богатом насљеђу историје умјетности овдашњих простора, који, истакла је историчарка умјетности др Анастазиjа Мирановић, у крајњем оправдава уврежену синтагму "Црна Гора - земља сликара".

– Лексикон представља својеврстан каталог индивидуалних, чулних информација, трагања, исходишта и задовољстава која пружају пространства сјевера, бескрајне пучине приморја, рожајски и бихорски ћилими, добротска чипка, и сва она осјећања и унутарњи свјетови која везујемо за особену ликовно-умјетничку феноменологију – казала је, између осталог, Мирановић.

Уводна ријеч Лексикона, коју је написала историчарка умјетности Љиљана Зековић, поред нашег дата је и на албанском и енглеском jезику.

С.Ћ.