Привилегија је гледати маестра глуме Зијаха Соколовића на сцени. Јер, не само да гледате, већ и слушате - учите од њега не само о позоришту, већ о животу. О томе како разлучити битно од небитног, како не допустити да цинизам и вулгарност завладају вашим животом, а да вам главни изговор за инертност и нечињење, неписање сопственог сценарија по којем ћете играти, буде да немате времена. И да тако живот узалуд протраћите или што је још горе, да живот прође поред вас...
Током два сата био је сам на сцени, а притом представа није губила на темпу, већ од првог до посљедњег минута Соколовић игра као да је тек изашао пред публику. Импонује и чињеница да и када критикује са сцене, чини то тако да никога не унизи, већ да га насмије, да га натјера да се насмије свом лицу у огледалу. Користећи тако практично Шекспирове поуке о томе да је позориште огледало свијета и да сви, док смо на животној позорници, заправо из часа у час играмо безброј улога. Управо у том и таквом приступу игри, позоришту и животу, претходне двије вечери у сали Додест могла је да ужива публика захваљујући Манифестацији камерних драмских остварења у КИЦ "Будо Томовић".
Соколовић је у склопу такмичарског програма МАКАДО извео монодраму - ауторски пројекат "Лијево десно глумац", а на затварању, ван конкуренције, синоћ кабаре "Међуигре 0 - 24".
"Лијево десно глумац", постоји већ седам година, веома је тражен, не само у региону, већ и у Европи, и аплауз након извођења показао је да се наша публика идентификовала на исти начин с њом као и другдје.
– И треба да се пронађу у њој, у било ком сегменту, поетичном, драматичном, комичном, циничном, у вулгарним ријечима... Циљ и идеја представе је да се одмакнемо од стварности у којој губимо вријеме. И када добијемо то вријеме савјетујем да га користимо за умјетност. И то умјетност живљења, да потражимо нешто што говори о животу као умјетности - каже Соколовић.
Он додаје да љепоту живота можемо пронаћи у ликовној умјетности, рецимо сликама Величковића, које најчешће носе епитет "тешких".
– Али, Величковић каже то су слике реалних ситуација, шта човјек човјеку може да уради и шта је урадио. Он није нацртао ништа што човјек човјеку није урадио, а што смо видјели ових посљедњих 30 година. Исти су такви људи били крвави, заклани, попишани, посрани... и то нас није нимало као људе узбудило, већ се поново припремамо за то. И то је сегмент који постоји у свакој људској природи, у цивилизацији. А, ја се, насупрот, залажем за то да се вријеме не троши на те ствари, већ да у умјетности пронађемо оно што ће нам олакшати да поднесмо и те ратове, та зла, и ту стварност која је таква каква јесте - рекао нам је, између осталог, Соколовић.
Соколовић закључује да треба избјегавати субјективан приступ, чему смо ми у овом региону нарочито склони, а на уштрб објективности. Јер, субјективан приступ замагљује нам разумијевање, и на тај начин губимо вријеме за нама блиске особе и нас саме.
Ж.Ј.
