– Знам да није највиши врх Куча на Комовима но у примјеру Марка Миљанова. Није нико као он на тако узвишеном мјесту изједначио моћ витештва и казивања о витезовима. Нико у Црној Гори није као Марко Миљанов највиша звања по заслузи добио и због личне части се свих звања одрекао. Послије тога је од куће рођења дворац истине подигао и у њему на књижевни начин чојство и јунаштво као закон који се не мијења у камен уклесао. Његош је усавршио народни десетерац, а Марко Миљанов народну приповијетку. На другом мјесту не може се наћи таква књижевна равнотежа. У њој су се свечано помирили Дрекаловићи и Петровићи. Нема Марко Миљанов потомака са својим презименом, а у многим кућама се држи његов портрет као жеља да нам је предак баш као он требало да буде. Сама рука капи иде пред таквим узором, а ријеч саму себе куражи да се не смете на мјесту одакле је никад таква на далек пут давно кренула - казао је, између осталог, академик Миро Вуксановић примајући награду. Вуксановић је ово признање добио за 2019. годину, али због пандемије корона вируса свечаност уручења није била уприличена.
– Етика Марка Миљанова као етика врлине у сократовском смислу, прераста у антропологију чојства, човјечности која исходи из Богочовјечности. Тиме су нераздјељно повезују два насушна духовна извора свеукупне европске културе и духовности, хеленска мисао и хришћанство. Овај горостас духа и бесмртник по чојству, свима је све опростио, и друге је усрдно учио опраштању. Преминуо је у прелијепој и питомој Боки, у Херцег Новом, Твртковоме граду, на Сретење Господње 1901. И данас се у старим бокешким кућама препричава, са колико су бола и достојанства господствени Бокељи испратили на посљедњи починак Марка Миљанова. Марко је још за живота постао легенда која даје мјеру људском памћењу. Зато ова награда, која носи име Марка Миљанова, прије свега и изнад свега, обавезује на врлину; обавезује на достојанство и господство; обавезује на чојство као безусловну човјечност - казала је, између осталог, мр Вишња Косовић, књижевница и филозоф.
Зоран Костић је казао да је у раној младости Маркове "Примјере" дочекао и читао као истинску драгоцјеност, што се и касније, са новим сазнањима само потврђивало.
– Тај запис ми је дјеловао као античко штиво, а војводу Марка Миљанова доживљавао сам као српског Ахилеја. Овдје настаје историја и о њој узвишена мисао. Сам личност из легенде, спознао је да ријеч оде најдаље ако се запише. Појам чојство постоји као духовни орјентир само у Црној Гори. Чојство је људскост која је смисао постојања. Марко Миљанов је живио том вишом енергијом - казао је, између осталог Костић примајући награду.
Стихове Зорана Костића из награђене књиге, казивала је ауторова кћерка, Надежда Костић. Модератор програма била је књижевница Данијела Јовановић. Покровитељ награде су компанија "Царине". Лауреат Вишња Косовић новчани дио награде поклонила је Цетињској богословији.
А.ЋУКОВИЋ
