Nova otkrića sugerišu da bi ta teorija, koja je postala dominantan stav u neuronauci, mogla biti pogrešna. Studija je otkrila da je čišćenje i kretanje tečnosti u mozgu miševa, u stvari, značajno smanjeno tokom spavanja kao i tokom anestezije.

- Zvuči kao ideja koja bi dobila Nobelovu nagradu - rekao je Nik Franks, profesor biofizike i anestetike na Imperijal koledžu u Londonu i koautor studije.

- Ako ste lišeni sna, bezbroj stvari pođe po zlu – ne sjećate se jasno stvari, koordinacija ruku i očiju je loša. Ideja da mozak obavlja neku vrstu održavanja tokom spavanja izgleda da ima smisla - dodao je.

Međutim, postojali su samo indirektni dokazi da sistem za uklanjanje toksina iz mozga pojačava aktivnost tokom spavanja, rekao je Franks.

U najnovijoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature Neuroscience, istraživači su koristili fluorescentnu boju za proučavanje mozga miševa. To im je omogućilo da vide koliko brzo se boja kretala iz šupljina ispunjenih tečnošću (komore), u druge regione mozga i omogućilo im da direktno mjere brzinu uklanjanja boje iz mozga.

Studija je pokazala da je uspješnost otklanjanja boje smanjen za oko 30 odsto kod miševa koji spavaju i 50 odsto kod miševa koji su bili pod anestezijom, u poređenju sa miševima koji su držani budnima.

- Bili veoma iznenađeni kada smo primijetili situaciju suprotnu našim dosadašnjim rezultatima. Otkrili smo da je stopa uklanjanja boje iz mozga značajno smanjena kod životinja koje su spavale ili pod anestezijom - rekao je prof. Franks.

Istraživači predviđaju da će se primjena nalaza proširiti i na ljude, jer je san osnovna potreba koju dijele svi sisari.

Profesor Bil Visden, direktor britanskog Instituta za istraživanje demencije na Imperial College u Londonu, i jedan od vodećih autora, rekao je: „Postoje mnoge teorije o tome zašto spavamo, i iako smo pokazali da čišćenje od toksina i štetnih materija možda nije ključni razlog, ne može se osporiti da je san važan“.

Nalazi su relevantni za istraživanje demencije zbog sve većeg broja dokaza o povezanosti između lošeg sna i rizika od Alchajmerove bolesti.

Nije jasno da li nedostatak sna može izazvati Alchajmerovu bolest ili je to samo rani simptom. Neke pretpostavke su da bez dovoljno sna – mozak možda neće moći efikasno da očisti toksine, ali najnovije istraživanje izaziva sumnju u vjerodostojnost tog objašnjenja.

- Zato što je ta ideja imala veliki uticaj, vjerovatno je povećana anksioznost i zabrinutost kod ljudi da će, ako ne spavaju, veća vjerovatnoća da će razviti demenciju - rekao je Franks.

Visden je dodao: „Poremećen san je uobičajen simptom koji doživljavaju ljudi koji žive sa demencijom. Međutim, još ne znamo da li je to posljedica ili pokretački faktor u progresiji bolesti. Može biti da dobar san pomaže da se smanji rizik od demencije iz drugih razloga osim čišćenja toksina”.

- Druga strana naše studije je da smo pokazali da je čišćenje mozga veoma efikasno tokom budnog stanja. Generalno, budnost, aktivan život i vježbanje mogu efikasno očistiti mozak od toksina - zaključio je prof. Visden.