Вријеме је празилука, здраве намирнице која је неправедно запостављена, ако узмемо у обзир његове нутритивне вриједности и то како све компонете које садржи утичу добро на здравље људи.

Овај додатак јелима који је надохват руке одлично ће утицати и на ваш вид, баш као и на кости које ће у њему пронаћи одличног савезника.

Празилук није осјетљив на ниске температуре, па је његово узгајање лако.

Може да се користи се од почетка јесени па све до краја прољећа, а његова употреба је нарочито пожељна зими када је избор свјежег поврћа осиромашен.

Празилук је "рођак" црвеног и бијелог лука, али од њих има блажи укус и мирис, није љут, али припада врсти лука.

По нутритивном саставу сличан је својим рођацима, али садржи више бјеланчевина, бета-каротена и витамина Ц. Сирови празилук одличан је извор мангана, добар извор гвожђа, фолне киселине, витамина Ц и Б6

С обзиром да се кувањем смањује количина витамина и минерала, кувани празилук постаје добар извор мангана и осредњи извор гвожђа, фолне киселине и витамина Б6. Увијек је препоручљиво јести га свјежег.

Љековитост празилука

За разлику од црвеног или бијелог лука, празилук се употребљава цио и то не само као зачин, већ као самостално поврће. Обилује храњивим и љековитим својствима.

Садржи велику количину минерала и витамин Ц, као и етерична уља са сумпором. Та уља дјелују благотворно на дисајне и пробавне органе, бубреге, јетру, крв и вене.

Сматра се да празилук помаже још и код искашљавања, смирује кашаљ и благотворно дјелује на промуклост, као и да утиче на смањење количине мокраћне киселине, холестерола и масноће у крви.

За ово поврће се вјерује да потпомаже циркулацију крви и уз редовну терапију помаже код артеросклерозе и упале вена.

Уколико неко од укућана има проблем са смањеним апетитом, у јеловник уврстите празилук. Поред тога утиче на рад пробавног система и цријева.

За празилук, нутриционисти кажу и да подстиче бољи рад бубрега и излучивање мокраће.