Многи би погрешно одговорили на питање шта је најштетније код пушења цигарете.
Можда је једини тачан одговор да је најштетнија ова навика сама по себи које се, упркос свијести о лошим ефектима по здравље и околину, пушачи ипак не одричу тек тако.
То показује и званична статистика која каже да сваки седми становник планете пуши, односно да у свијету има више од милијарду пушача. Иако се скоро пола вијека користи у терапијама одвикавања од пушења, на питање која је друга најштетнија ствар код цигарете неки би одговорили никотин – и погријешили.
Никотин јесте супстанца која се природно налази у биљци дувана. Није без ризика и изазива зависност, али наука је утврдила да није примарни узрочник болести повезаних с пушењем.
Највећи и горући проблем код цигарета је заправо дувански дим. Настаје процесом сагоријевања цигарете и садржи више од шест хиљада материја, од којих се за око 100 зна да су штетне и потенцијално штетне. Оно што доводи до стварања дуванског дима је процес сагоријевања, који започиње на 400 степени Целзијуса. Тада цигарета почиње да гори и ствара се дим, а када је упаљена, њена температура може да досегне готово 900 степени. На тој температури настају и све штетне супстанце.
