Научници у Нјемачкој кажу да су разјаснили узрок ријетке појаве крвних угрушака повезаних с вакцинама против коронавируса Оксфорд/АстраЗенека и Џонсон Џонсон и вјерују да би се вакцине могле промијенити како би се таква реакција потпуно заобишла, пише Финанциал Тимес.
Ролф Маршалек, професор на Универзитету Гете у Франкфурту, који од марта води истраживање овог ријетког стања, рекао је да је његово истраживање показало да је проблем у аденовирусним векторима који обје вакцине користе за испоруку спајк протеина вируса Сарс-Цов-2 у тијело.
Механизам испоруке значи да вакцине шаљу тзв. ‘сајк’ протеин у ћелијско језгро, а не у течност цитосола која се налази унутар ћелије у којој вирус нормално производи протеине, рекли су Маршхалек и други научници у раду објављеном у сриједу.
Кад уђу у ћелијско језгро језгру, одређени дјелови спајк протеина се спајају или раздвајају, стварајући мутиране верзије, које не могу да се вежу за ћелијску мембрану тамо гдје се одвија важна имунизација. Плутајуће мутиране протеине ћелије излучују у тијело, што покреће крвне угрушке код отприлике једног од 100.000 људи, према Маршалековој теорији.
Супротно томе, вакцине на бази мРНА, попут оних које су развили БиоНТецк /Фајзер и Модерна, достављају генетски материјал спајк протеина у ћелијску течност и он никада не улази у језгро.
- Кад се гени вируса нађу у језгру, могу да створе неке проблем- рекао је Маршалек за Финанциал Тимес.
Ријетка реакција згрушавања крви која је омела вакцинацију АстраЗенеком и Джонсоном, забиљежена је код 309 од 33 милиона људи који су примили вакцину АстраЗенека у Великој Британији, узрокујући 56 смртних случајева. У Европи су најмање 142 особе имале крвне угрушке од 16 милиона оних који су вакцинисани.
Као одговор на то, употреба вакцине АстраЗенека ограничена је или обустављена у више од десетак земаља. Џонсон ио Џонсон је започео с увођењем своје вакцине у Европи с упозорењем на паковању у априлу након кратког одлагања због страха од угрушака.
Али Маршалек вјерује да постоји директан ‘излаз’ ако они који развијају вакцине измијене секвенцу спајк протеина како би спријечили његово раздвајање.
Џонсон и Џонсон је већ контактирао Маршалекову лабораторију како би затражио смјернице јер траже начине како да прилагоде своју вакцину како би се спријечило то спајање, рекао је.
Спајк протеин у Джонсон&Джонсон вакцини већ је био мање склон ‘спајању’ од спајк протеина у вакцини АстраЗенека, чинећи реакцију ређом, према Маршалеку. У САД-у, осам од 7,4 милиона прималаца Джонсон&Джонсон вакцине извјештава о ријеткој реакцији.
-С подацима које имамо у рукама можемо фирмама да кажемо како да мутирају те секвенце, кодирајући спајк протеин на начин који спречава нежељене реакције спајања-
Маршалек је рекао да из његове лабораторије још нису разговарали о својим налазима с АстраЗенеком.
-АстраЗенека нас још није контактирала, па нисмо разговарали с њима, али ако то учине, можемо им рећи шта да направе како би развили бољу вакцину- рекао је.
"Џонсон и Џонсон каже: “Подржавамо континуирано истраживање и анализу овог ријетког догађаја док радимо с медицинским стручњацима и глобалним здравственим властима. Радујемо се прегледу и дијељењу података чим постану доступни.”
АстраЗенека није одмах одговорила на захтјев за коментаром.
Неки су научници упозорили да је Маршалекова теорија једна од многих и да су потребни даљи докази који би поткријепили његове тврдње.
-Недостају још докази који би показали узрочну везу спајања спајк протеина с тромбозом- рекао је Јохан Олденбург, професор трансфузијске медицине са унивезитета у Бону.
Ово је још увјек хипотеза коју треба доказати експерименталним подацима.”
Маршалек је рекао да је налазе своје лабораторије представио Институту Пол-Ерлик њемачке владе и савјетодавном тијелу земље за вакцинацију и имунизацију.
