Велики петак. Диван породични празник. Jутро, кафица..све спремно за дан поста, фарбање jаjа и уживање. Волим такве дане, не зову их узалуд благдани. Кажем Ваjи да све спремимо, фарбање jаjа може да почне. До коjу годину уназад, вољела сам да ми jаjа буду перфектна, тристо боjа, комбинациjа, техника, обавезно сликање, зор Бисина jаjа, дивљење свом труду и раду..али ове године рекла сам не, сва jаjа боjадисала jе Ваjа. Сjела сам, скувала себи кафицу и уживала. Гледала сам jе како своjим малим прстићима, боjа, шара, умазана на све стране, лиjепи, масти и ужива. А уживала сам и jа..и питала сам се, гдjе ми jе памет била. Па зар има ишта љепше и срећниjе од среће дjетета, коjе се искрено радуjе, вjеруjе, труди и ужива у сваком покрету, детаљу. Гледам jе док се смjешка, гледа у она своjа jаjа, и као прави умjетник додаjе и одузима, ставља шљокице и боjе, мjеркаjући какaв ће исход бити. Како jе лиjепо гледати таj процес чистог задовољства. И онда се питам, кога сам хтjела да задивим све ове године, себе приjатеље, феjзбук публику, породицу? Колико сам била глупа..и сад, док гледам Ваjу, мислим да ће ово бити наjљепша jаjа икад. И мислим да jе тако и за све. Некад желимо да задивимо друге, све око себе, а гдjе смо ту МИ? Шта jе са нашим осjећањима, очекивањима?Зашто се некад не опустимо и не уживамо, овако, превише размишљаjући о неким стварима, губимо суштину и смисао. Колико смо пута урадили нешто "због другога", или "jер се тако очекуjе" или "боље jе тако"..а нисмо мислили на себе, на то како се осjећамо и како би ствари текле да се водимо искључиво срцем. И та jаjа коjа сам данас посматрала, слатка, смиjешна, ишарана дjечиjе, невjешто..била су наjљепша, jер знам да су их дирале руке коjе су имале посебну енергиjу и емоциjу, посебно радовање. Е то jе суштина, радовање. Радовати се свему што радимо и уносити посебну емоциjу. Љубав! Па неке ствари више радимо механички и без размишљања, нема емоциjа, нема радовања. И као на траци..устаљен ред и редослиjед. Еj, ево га и земљотрес! Богме га jе лиjепо затресло..сви смо поскакали, расанили се, сви телефоне у руке и сви смо у коментарима. Ахаа, како нас природа лиjепо упозорава, али џабе, не умиjемо да jе послушамо. И као да jоj се ругамо, неким стварима коjе свjесно чинимо. И опет смо сви у трен ока уплашени, ситни и немоћи, као бубице. Нема спавања, сви на опрезу. Читам данас, кажу, зашто се боjимо доласка ванземаљаца или неких других бића, кажу зато jер се плашимо. Да! Плашимо се да ће нас третирати онако како ми третирамо животиње. Користећи их на наjгори могући начин, jедући их, дерући их, мучећи их. И да, кажу да животиње осjећаjу долазак земљотреса. Слатко ћу се насмиjати, оваj наш пас jе тако лиjепо легао испод стола и захркао, не даjући никакав сигнал сем можда тог, што jе испод стола. И опет jе журка по друштвеним мрежама, скупила се раjа да коментарише, опет су неки бескраjно симпатични и смиjешни. И, на послетку, ако се из нечега извуче поука или осмjех и то се "пика" и то се броjи. Ако нас jе мало заљуљало на ове благе дане и ако jе то нека врста опомене или поуке ОДЛИЧНО. Опаметимо се док jе jош вриjеме..чуваjмо се, волимо, поштуjмо, уносећи љубав и радовање свему што радимо..срећни вам предстоjећи празници, волите некога и нек неко воли вас, jер jе живот лиjеп...