Кажу да породицу добиjаш по рођењу, али зато приjатеље пажљиво бираш. И заиста ниjе важно колико се дуго знамо, да ли смо другари из вртића или смо се срели у неким средњим годинама. Важно jе да душе путуjу и да се сриjећу, да енергиjа кружи и да jе има. Без ње смо као олупине, вjечно насукани бродови, коjе неко тешко невидљиво сидро вуче на дно. Да ли вам се дешавало да упознате људе коjи су толико слични вама да вам свака следећа реченица разговора буди немир и као у омиљеноj сериjи, чекате наставак. Да ли вам jе чудно да вас неко толико добро познаjе, а знате се тек пар дана, пар сати и имате таj осjећаj да можете оголити своjу душу до сржи. Да ли можете вjеровати да постоjи неко ко вас толико пажљиво слуша и толико вам вjеруjе да се запитате чиме сте то заслужили. Да, постоjе такви људи. Они коjи вам отворе двери свог малог раjа, поклоне вам своjе вриjеме, понуде дио постеље и подиjеле ручак. Риjеткост jе све ово о чему вам пишем и готово звучи и изгледа невjероватно, али постоjе. Они другачиjе посматраjу ствари, на посебан начин посматраjу свиjет око себе, славе живот и покушаваjу да сваки дан учине себи баjку. Врата свог дома отворили су ми нови Приjатељи. Игор и Сандра и њихова три мала анђела. За само пар дана, схватила сам да нисам сама и да у неким ситуациjама постоjе људи коjи реагуjу исто као jа. Вjечита борба са вjетрењачама, jурећи у непознато, страхови коjи спутаваjу, али и ситне побjеде, пређене степенице коjе воде стазама успjеха одлике су храбре жене, моjе Сандре. И док jе молим да оде да спава, jер jе свjесна да нас диjеле даљине и да нам jе свака минута важна, чуjем глас моjе куме коjа говори "аjте жене, идите да спавате, сjутра ћете наставити", гледамо Jелу у чуду и гунђамо. Овога пута jа сам била кумин поклон за рођендан. Купљене карте у коверти и порука да свако треба приjатеља коjи ће назвати и рећи: "Обуци се и идемо у авантуру!!!" И заиста потребан вам jе само таj "неко" ко ће у датом моменту имати идеjу, довољну вољу и зрелост, упорност ако застанете и кренете уназад. Треба вам таj неко да препозна кад су вам батериjе довољно празне, да вам понуди ресет па релакс и да вас никад не осуди што се баш такви, другачиjи. И док шетамо предивном Аустриjом, насмиjане, срећне, неиспаване, али задовољне, нас три, jедна другу сматрамо наградом за сва она добра дjела коjа смо урадиле. И нису нам потребни лаjф коучеви да схватимо ону стару "не може све jедна маjка да роди" и да сам бескраjно захвална Мики и Дани што су оваj свиjет, гдjе jе човjек човjеку вук, обогатиле за моjе двиjе посебности, моjу Jелу и моjу Сандру. И док шетам боса, по травњаку, док удишем оваj хладњикав, а резак ваздух, очитавам молитву за све коjе волим. Ма, молим се и за оне друге, jер не знаjу другачиjе, jер мање вољени, мање воле. Бираjте са ким ћете проводити вриjеме, са ким ћете чеврљати до касно у ноћ док вам се буjица емоциjа смjењуjе од суза радосница, до суза, оних коjе лиjече. Будите срећни ако и са четрдест година упознате људе чиjа душа мирише на рузмарин, опиjа као вино и чини срећним као мирис лаванде. Такве су моjе жене, моjе даме, ово jе прва прича, у низу jер заслужуjу, jер су вриjедне тога. Да, кажу да породицу добиjате по рођењу, ове неке људе ипак заслужуjете, као дар од Бога, као поклон или као награду. Читамо се и даље, љуби вас Биса...