Бечка шницла је један од симбола Аустрије и града Беча.

Ако се нешто у гастрономији сматра класиком, онда је то без дилеме бечка шницла. Прича о овом јелу почиње много прије Беча и посеже чак у Византију.

Занимљиво је да су владари овог царства своје богатство показивали позлаћеном храном. Шницле које су јели посипане су финим златним прахом. Слично су радили касније и Италијани.

Ово јело, налик данашњим бечким шницлама, почетком 15. вијека ће престати да буде златно, када се као штетна, забрани употреба злата у исхрани. Неко је смислио да овај племенити метал замијени хљебним мрвицама, које би испржене добиле боју налик злату. Још од тада су презле незамјенљив састојак бечке шницле.

Састојци

5-6 шницли од телећег или свињског бута

со и бибер по укусу

брашно

4 јаја

1 дл павлаке

презле

путер и уље за пржење

Припрема

КОРАК 1: Месо излупати чекићем за месо да шницле буду танке (до 5 мм дебљине), али да се не распадају. Добро их посушити чистом кухињском крпом или папирним убрусом. Посолити их и побиберити са обје стране.

КОРАК 2: Припремити у једном тањиру брашно, у другом умућена јаја и павлаку и у трећем презле. Шницла се прво спусти у брашно, па у јаја са павлаком и на крају лагано и без притискања у презле.

КОРАК 3: По том се пржи одмах и без чекања, најбоље на загријаном путеру (или у мјешавини уља и путера). Масноће мора бити довољно да шницла плива. Пржи се на средњој темпаратури, по пар минута са обје стране при чему тигањ треба за вријеме пржења лагано помјерати како би шницла што боље „пливала“ у масноћи. Добро је и кашиком преливати масноћу преко меса. Када поприми златно-жуту боју са обје стране, шницла се вади и ставља на папрни убрус који ће покупити вишак масноће.

Послужење

Прилог помфри или неки други по избору. Послужити са лимуном и незаобилазним тартар сосом.