Општина Голубовци субвенционисаће набавку сјемена кромпира за произвођаче који ће организовати производњу за потребе будуће фабрике чипса, док бесплатно сјеме неће добити они који саде ову културу за продају трговинским ланцима, на пијацама или за извоз. Како су казали из Општине када је у питању производња меркантилног кромпира, пратиће стање на тржишту и у случаjу потребе за интервенисањем, додиjелиће подршку за складиштење кромпира.
– Субвенциjе произвођачима индустриjског кромпира за производњу чипса додиjелиће се произвођачима кроз програм подстицаjних мjера за развоj пољопривреде Зете за 2022. годину. До сада је пријављено 11 произвођача, а сходно плану откупљивача предвиђено jе заснивање засада у Зети на површини од 15 хектара. Загарантована откупна циjена је 20 центи по килограму. Према подацима коjе смо добили данас од откупљивача, за потребе Зете додиjељено jе укупно 16.875 килограма сjеменског кропмпира, што ће покрити површину од 22,5 хектара. Због већег интересовања од планираног, откупљивач jе повећао количине намиjењене за произвођаче Зете, тако да су сви заинтересовани добили тражене количине. Произвођачи су претходне седмице преузели сjеменски кромпир, а наредних дана ће потписати уговор о сарадњи са откупљивачем. Важно је да кромпир буде неоштећен и без знакова обољења, односно тржишно прихватљив и искључиво од индустриjских сорти коjе jе обезбиjедио откупљивач. Сваки промjер (калибар) кртоле кромпира ће бити прихватљив – наводе из Општине.
Пољопривредници сматрају да је дискриминација то што ће бесплатно сјеме добити само они који ће радити за чипсару. Како наводи произвођач Новица Кликовац свако може да одабере са ким ће да сарађује, али не може се рећи са званичне адресе - ви имате 16 хектара или узмите или оставите.
– Није у реду да се стимулишу само они који ће радити за чипсару. Рекли су рода са 15-16 хектара ће откупити, ко ће бити привилегован да буде изабран и хоће ли ту количину подијелити на три, пет или осам људи нико не зна. Нисам се пријавио за то, јер мислим да ми не би ни могло бити. Реално 16 хектара могу и два човјека да прозведу. Вјероватно ће се знати број произвођача који ће то радити. Мало се људи овдје бави пољопривредом јер су дестимулисани. Прије је паковање ђубрива од 50 килограма коштало десет марака. Данас се пакује на 25 килограма и кошта 25 еура. Ту нико није мрднуо, ни Општина, ни држава, а могли су да помогну произвђачима. Тражио сам раније да у субвенције уђу основна ђубрива, фолије и траке за наводњавање, јер много коштају. Притом немамо тржиште. Оно постоји само када је неки артикал дефицитаран – рекао је Новица Кликовац, пољопривредник.
Наташа Мараш сматра да би сви произвођачи кромпира требало да добију бесплатно сјеме, а не само они који ће радити за чипсару. То раздвајање при субвенционисању не види као дискриминацију пољопривредника.
– Они који производе за чипсару ће га продати за 20 центи, а ови други можда и за 40 центи. Ипак, сматрам да би то сјеме требало дати свим произвођачима, јер је скупо, па нека га после они продају или за чипсару или некоме другом. Могли би и да дају рецимо 100 килограма сјемена и обавезу пољопривредника да дио даје чипсари. Или макар ђубриво да се субвенционише. Нема више пољопривреде у Зети. У Бијелом Пољу можда се пет кућа бави пољопривредом. Највећи проблем је продаја и откуп – каже Мараш.
Одборник ДНП-а у СО Голубовци Веско Рашовић каже да су већ грађани почели да добијају сјеме кромпира.
–Кромпир који се производи за чипс има више суве материје, а кад је тако он је мање тежине. Ако на 2.000 квадрата конзумног кромпира рађа пет тона, овога не може бити више од три тоне. Може неко зарадити ко има огромне количине земље, али на ситне парцеле као у Зети ту зараде нема. Њему ће да роди три тона што је 600 еура, а за тај новац иде орање, фрезирање, наливање, вађење кромпира, тако да ту економске логике нема. Није ми јасно да стимулишу нешто тако. Разумијем човјека који је понудио ту цијену јер му је интерес такав, али не разумијем да неко стимулише најпростији вид производње гдје зараде нема. Ако стимулишемо произвођаче онда треба све једнако – наводи Рашовић.
