Да би се створио адекватан амбиjент за пољопривредне произвођаче у Зети неопходан је откупни центар са константним откупом воћарских и повртарских култура током циjеле године, сматра Вељко Пешукић, секретар oпштинског одбора СНП Голубовци.
– Свjесни чињенице да jе Зета пољопривредна област чиjи се значаjан дио становништва примарно бави производњом воћа и поврћа приоритет треба да буде подстицање развоjа ове важне гране и заштита домаћег произвођача посебно у условима нелоjалне конкуренциjе. Да би се створио адекватан амбиjент неопходан је откупни центар. Откупни центар у Матагужима jе приjе неколико година претворен у магацински простор Франце, чиме губи основну намjену. Произвођачи остаjу ускраћени за откуп производа, чиме су приморани на смањење производње због немогућности пласмана производа на тржишту, а њихову ситуациjу отежава увознички лоби – каже Пешукић.
Он рјешење види на враћању првобитне функциjе откупног центра.
– То је могуће извести постављањем адекватног руководног кадра, коjе ће дjеловати у правцу оживљавања откупног центра, а чиме ће се повећати и производња. Откупни центар би требало, уз санитарно-хигиjенске услове, да доприноси легализациjи промета пољопривредних производа, како би се избjегло посредовање накупаца и ванпиjачне продаjе. Апелуjемо да се надлежни укључе и заштите произвођаче, коjих jе због неадекватне политике у овоj области све мање– сматра Пешукић.
И пољопривредници сматрају да би их више било када би имали откупни центар. Наташа Мараш истиче да је и до сада Зета требало да има овакве садржаје.
– Многи су одустали од пољопривреде јер нема откупног центра. Тузани ће га направити па ћемо се ми мало позајмљивати код њих док и код нас не отворе. Друго нам ништа не преостаје. Да је среће требали смо до сада да га имамо. То је највећи разлог што се одустаје од пољопривреде. Мање је пољопривредника и због увоза. Преко цијеле зиме четири еура килограм паприка и парадајза. Кад дође зетски производ два еура гајба – каже Мараш.
Младен Алигрудић истиче да је први откуп у Зети осамдесетих година организовао Радош Кукуличић и да је тада дошло до ренесансе у пољопривреди.
– Распадом бивше Југославије тржиште се изгубило за Зету и Малесију. Односом државе према пољопривредницима окружење нас је претекло. Откуп код нас је стара прича и како би то било сјајно. Међутим, то је тешко. Ниједна држава нема обавезу да откупи производе осим да обезбиједи амбијенталне услове у којима ће да се организује откуп. Постоје велики откупљивачи, али у тржишној утакмици, која је сурова, наши пољопривредници губе. Осамдесетих година у Зети се обрађивало 6.000 хектара, а данас једва 1.000 хектара. Парцеле су уситњене, мале су могућности за озбиљну производњу. Откуп је неколико пута пробан са Плодовима, они су били спремни да откупе камион или два. Више је то било штете него користи. У задњих пар година то више не функционише и од организованог откупа немамо ништа – каже Алигрудић.
Он сматра да отварање откупног центра не би вратило пољопривреднике.
– Људи неће да раде на њиви. Пољопривреди је откуцано, нема јој повратка. Имамо све више проблема са радном снагом. Не знамо ни како ово сад радимо. Увијек постоји шанса да се нешто уради, тако да би се могао организовати и откуп – наводи Алигрудић.
А.Д.
