Ланчано поскупљење није заобишло ни грађевнски сектор, а како је су цијене грађевинског материјала нагло скочиле уз хронични недостатак стручне радне снаге све мање се граде куће по Зети. Има насеља у којима су људи почели градњу, али да ли ће успјети да је заврше зависиће од будућег стања на стовариштима грађевинског материјала. Тако Дејан Маркуш у Бериславцима гради кућу од 130 квадрата и засад је планира до плоче, а када се прерачуна видјеће може ли градити кров.
– Нијесмо унапријед рачунали колико ће нам чега требати и колико ће нас коштати. Све пишемо па ћемо на крају да подвучемо црту. Извјесно да до плоче имамо, а од ње ка даље видјећемо. Све зависи од ситуације. Све је поскупило за 60 одсто. Палета цемента је била 160 еура, сада је 230 еура. На вријеме смо узели све па сад работамо по мало. Цијене ће да расту сваки дан. Нисамо узимао раднике, све сами радимо. Дневнице су им од 35 до 40 еура. Нијесмо на улици, тако да имамо кад, полако – каже Маркуш.
Алекса Леко Шановић са сином ради кућу у Гостиљу. Он истиче да много новца треба, јер је све поскупило.
– Све што зараде синови овдје се уложи. Скочиле су цијене од 30 до 40 одсто. Кад сам ја радио кућу 70-их година, са ове дистанце, то је било буквални џабе. Направио сам је за годину дана, радио сам у Индији. Тада је то била најљепша кућа у Зети. Не знам колико ће нас коштати на крају све ово. Знам да све што зараде у градилиште уложе. Да смо знали да ће оволико да скочи материјал сумњам да би и почели да градимо. Али пошто смо почели нема стајања – каже Шановић.
Предраг Медојевић је мајстор на кући у Бериславцима. И поред попуста који има по радњама каже да је све скупо.
– Прије годину дана блок је коштао 21 цент, па од 25 до 30, а сада је 46 центи. Жељезо је скоро 150 посто поскупило. Арматурне мреже су биле 40 еура, а сада су око 100 еура. То је катастрофа. Цемент је коштао 3,80 еура, сад је шест еура. Притом имам неки попуст, али опет је скупо. Почели смо да радимо, узео сам блокове и жељезо и изгубио 300 еура. Да сам га узео раније боље би било. Ово радим за сестру. За наш стандард ово је катастрофа. Рецимо једна мрежа је 100 еура, а треба ти десет то је већ 1.000 еура. Вјерујте да је сада глупо на ове цијене радити, јер нико не зна шта ће бити за пола године, годину. Бацати паре без ко је без крова над главом је несхватљиво. Ко живи од плате не може да гради, то је сасвим јасно– каже Медојевић.
Он каже да као мајстор кубури са радницима.
– Мајстора нема. Сви који ваљају су отишли. Сада, без љутње имамо само приучене. Дневница добром мајстору је од 50 до 70 еура, а физички радник неће да ради испод 35 еура. Пођем на Погребно да тражим раднике и ако је читави дан испод 35 еура неће ниједан, а ја као мајстор радим за 30 или 40 еура – наводи Медојевић.
И Миодраг Медојевић истиче да је све поскупило у односу на прије три године.
– Сада је све скуље него раније. Радници су скупи. Неки траже и по 50 еура, а чак и више. Слабо се сад по Зети ради. Ко је почео да ради сад нема куд – истиче Медојевић.
Одборник Покрета за промјене у Скупштини општине Голубовци Александар Којичић каже да су са поремећаjима тржишта, реалним или вjештачким, коjи су настали задње двиjе године, циjене грађевинског материjала и услуга везаних за ову дjелатност до сада порасле за око 40 до 60 процената, у зависности од врсте материjала. Он каже да је извјесна даља, вjероватно и двоцифрена тенденциjа раста цијена.
– Повећала се циjена превоза, као и рада, за одређени проценат. Због одласка искусних маjстора на тржиште западне Европе, и проналазак адекватне и квалитетне радне снаге jе постало проблем, како у смислу времена коjе треба чекати на провjерене маjсторе, тако и поjава приучених маjстора коjим за собом оставе гомилу проблема. Када се ради по законским премисама, имате трошкове УТ услова, проjектовања, ревизиjе проjекта, надзора, изградње, локаних такси, комуналних надокнада, завршних извjештаjа, уписа у катастар, нотарскх уговора... што значаjно повећава износ градње. Посебно повећава временски проток и вриjеме за сналажење у лавиринту законских прописа, често недоречених или контрадикторних. Све наведено за собом оставе гомилу проблема. А све то изградњу породичног дома за просjечног грађанина чини jош даљим, скупљим и неизвjесниjим проjектом, коjи може бити финасиран само скупим кредитима, без икакве помоћи од стране државе или општине, за рjешење нечега што би требало бити основно право – наводи Којичић.
