Параолимпијске игре у Токију су биле историјске за Црну Гору.
Међу 4.400 такмичара из 160 свјетских држава, било је и петоро црногорских спортиста, што је рекордан број, с обзиром да су у Пекингу 2008. и Лондону 2021. „црвени” имали само једног квалификованог представника, а у Рио де Жанеиру 2016. године два такмичара. Такође, стонотенисер Филип Радовић је у земљи излазећег сунца донио прву медаљу за Параолимпијски комитет Црне Горе.
Због свега тога не чуди изузетно емотивно обраћање предсједника ПОК-а Игора Томића на конференцији за медије у хотелу „Рамада”, гдје је исказао захвалност свим спортистима на њиховом опхођено према обавезама, али и исказаним људским квалитетима.
– Поред стонотенисера Радовића и Бакића, морам да похвалим изузетан резултат Илије Тадића у пливању, гдје је освојио 17. мјесто у конкуренцији 26 такмичара, иако је касно добио позивницу. Сматрам да ће Тадић бити сигуран учесник наредних Параолимпијских игара. Успјешан деби је имао Милош Спаић у бацању кугле за особе без вида. Бацио је куглу центиметар краће од магичне границе од 11 метара. Маријана Горановић је била испод нивоа у бацању кугле и диска, али је три учешћа на Параолимпијским играма сврставају у живе легенде црногорског параолимпизма – рекао је Томић.
Први човјек Параолимпијског комитета Црне Горе је подсјетио да је заокружен нестваран петогодишњи циклус.
– Наши параолимпијци су од 2016. освојили осам европских сениорских медаља, а када томе додамо свјетског првака у шаху, Предрага Никача и ову Фићову медаљу, онда не треба ништа више да се говори о раду људи из нашег покрета.
Томић је такође подсјетио да је у протеклом циклусу чак шест спортиста са инвалидитетом завриједило статус спортисте са врхунским спортским резултатом. Све су то успјеси које неће бити лако поновити у наредном параолимпијском циклусу. Предсједник ПОК-а се ипак узда у стручност људи из ове организације, људске квалитете параолимпијаца, помоћ Управе за спорт и младе, Црногорског олимпијског комитета и спонзора на путу ка Паризу 2024.
– Није лако ићи стално узлазном путањом, али знајући ове момке и дјевојке и њихов каратер, вјерујете да је све могуће у Граду свјетлости. Показао је то Радовић у Токију.
Томић поручује да параолимпизам нису само побједе, да често има горак укус, али да такве ситуације јачају.
– Најтежи процес у формирању параолимпијца је моменат када дијете или његову породицу морате убиједити да је спорт право рјешење. Веома је тешко из редовне црногорске базе направити спортисту, замислите тек како је из десет пута мање базе, са отежавајућим и специфичним околностима, направити параолимпијца. Ми смо у ситуација да од једног или двојице спортиста морамо направити једног врхунског. То су јако тешки моменти. У последња два циклуса смо направили велики искорак на том пољу. Практикујемо тренутно у Црној Гори 11 спортова од 28, колико их је на програму Зимских и Љетњих параолимпијских игара.
Параолимпијски комитет ради и на развоју рекреативног спорта, води промотивне и инклузивне програме у специјалном и редовном школству.
– То је практично цијеђење суве дреновине за врхунски параолимпизам, али већ имамо стонтенисера на врхунском нивоу, голбал репрезентацију у једном типичном витешком спорту, чланицу А дивизије Европско првенства, атлетичаре са сјајним резултатима, врхунског пливача. У Подгорици тренутно тренира пливање 30 клинаца – поручује Томић.
Црногорски параолимпијски комитет је стратегију развоја базирао на индивидуалним спортовима, иако је квалитет евидентан у сједећој одбојци и кошарци у колицима. Издатци су међутим велики. Буџет ПОК-а не би могао да издржи да једна екипа кошарке у колицима отпутује на једно или два такмичења годишње.
– Параолимпијац може одсјести само у хотелу са пет звјездица из разлога што морају бити адаптиране собе, тоалети, приступне рампе, а све трошкове сноси параолимпијски комитет државе, за разлику до олимпијских комитета који имају субвенције Међународног олимпијског комитета и Европског олимпијског комитета. Све што смо постигли, успјели смо уз помоћ државе, која је од 2011. подизала висину финансијских средства која издваја за ПОК.
Томић поручује да улагање у параолимпизам има вишеструке бенефите за цјелокупно друштво.
– Када виде наше параолимпијце, родитељи дјеце са инвалидитетом у њима виде шансу за своје дијете, не само у спорту већ у другим браншама живота.
Црногорски параолимпијски комитет је дао велики допринос развоју инклузивног друштва, али Томић наглашава да то никада нису радили сами, већ заједно са Савезом слијепих, Савезом параплегичара, Удружења младих са хендикепом... Први човјек Параолимпијског комитета наводи да је сада све много боље него прије 20 година, када је почео да ради у тадашњем Заводу за инвалидну дјецу.
– Имамо обавезу као грађани да још више поправимо ситуацију, а спортски резултати су средство да неке ствари промијенимо и покажемо дјеци без инвалидитета да у овим момцима и дјевојкама, са којима сједе у школским клупама, могу имати врхунске пријатеље и партнере за цијели живот. Сањам такву Црну Гору. Радује ме што се последњих година приликом градње води рачуна да сале буду приступачне особама са инвалидитетом. То говори да сазријева свијест о проблемима особа са инвалидитетом – поручио је Томић који очекује још већи прогрес на пољу масовности параолимпизма.
– Имамо нејвероватну енергију и ентузијазам свих људи који раде у Комитету и који нам помажу. Све су то велики хуманисти. Параолимпијци то препознају и исто тако се понашају. Примјера ради, имамо пет регистрованих голбал играча, а побиједили смо Русију, Француску, Грчку, Словачку и играћемо А дивизију Европског првенства. Ако се тим момцима поклопи могу до Параолимпијских игара у Паризу. Сви ми који радимо у Параолимпијском комитету Црне Горе сањамо да можемо да постигнемо ове циљеве. Филипов подвиг је путоказ. Радовић је спасио пет меч лопти против Делaбордоноа на квалификационом турниру, а да је једна његова завршила на мрежи не би ни путовао у Токио. Овај циклус закључујучемо на најбољи могучи начин и отварамо нови. Размишљамо и о томе да у Лос Анђелесу 2028. наступимо са тимом из подмлатка – закључио је Игор Томић.
