Никола Гојнић / -Драган Стојановић

„Драник”: сир врло занимљивог укуса

Настојаћу да се више посветим свом новом производу, врло занимљивог укуса, нешто слично пармезану, јер продаја иде одлично. Уз изузетан квалитет сира који имам, биће то сигурност у овом послу, каже Никола Гојнић, власник мале фарме коза у селу Брчели у Црмници.

Гојнић каже да од продаје козјих производа сасвим пристојно живи и веома је задовољан својом зарадом. Почео је да се бави козарством прије пар година. Имао је девет музних коза, а сада има 25 и исто толико јаради, а очекује да се врло брзо тај број јарића повећа јер ће се пар коза ускоро ојарити.

О козарству није пуно знао, али је послушао савјете искусних сточара. Направио је објекат, прихватио препоруке за састављање квалитетних оброка за исхрану коза.

- Сви знамо колико је козје млијеко здраво, наравно и сир и месо. Такође, сматрам да овим треба да се баве и млађи, и верујем да има оних који би то и вољели - наводи он.

Одрани суви сир

- Нови производ сам назвао „драник“, односно одрани суви козји сир. Дакле, стари сушен сир који се гребуцка једном направом за те потребе, коју сам такође сам направио. Оно што ме радује је чињеница да су они који су пробали и купили изузетно задовољни, и кажу да је чак бољи од италијанског пармезана. Почео сам то да правим у августу прошле године, мада се зна да се прави пармезан прави од крављег млијека. Један колега из Даниловграда, који је држао козе скоро 20 година, каже да још није чуо да је неко успио да од козјег млијека направи један такав производ. Ето, ја сам у томе, ипак успио. Гребе се сир десетак дана, и како се осуши стављам у кесице, пакујем и продајем по 100 грама. Треба ми два и по килограма сира за кило овог производа. Килограм продајем 25 еура, а кесица од 100 грама је 2,50. И пролази добро. Настојаћу да се више посветим овом производу и да га брендирам. Уз изузетан квалитет сира који имам, било би то за сигурност у овом послу - закључује наш саговорник.

Ова домаћа животиња не тражи никакве посебне услове у вези са смјештајем. Зато је потребно изградити објекат који ће је заштити од сунца, кише и јаких вјетрова, и то је сасвим довољно.

- То сам ријешио на најбољи начин. Ускоро ћу почети да зидам и сушару за кастрадину. У међувремену сам купио вакумирку, тако да вакумирам сир и задовољан сам пласманом. Добро се продају и сурутка, млијеко, сир, а дешава се и да све производе продам. Све послове углавном сам завршавам јер ми је супруга запослена. Током године се искључиво хране на испаши близу куће, јер хране имају у изобиљу. Међутим, сада су у објекту, не пуштам их у пашу јер има и мраза. Уберем им по мало зелене траве које још има, принесем и бршљана, сијено обавезно и житарице, јечам и пшеницу. Они који узгајају козе добро знају да су то специфичне животиње, и да пажљиво бирају биљке које ће да једу - каже Гојнић.

Као и свим сточарима и њему је поскупљење сточне хране задало главобољу.

- За мене је то велики минус, јер је скупље за по пар еура по врећи. Због тога до сада нисам поскупљивао своје производе, и нећу још, мада, како пратим друштвене мреже, видим да многе моје колеге то раде. Сир је код неких произвођача пошао на 12 еура, млијеко на 1,80. Сир дајем и даље по цијени од десет еура, млијеко 1,50, док сурутка кошта еуро. Познато је да је сурутка љековита и да помаже дјеци која су обољела од бронхитиса, имају лошу крвну слику или слаб имунитет, а добра је и за оне који се излажу већим физичким активностима, јер садржи доста витаминима, протеина и аминокиселина. Производе пласирам у једној продавници у Будви и у ресторану у Подгорици. Муштерије су задовољне, и ко једном купи и проба враћа се поново - каже наш домаћин.