Први озбиљниjи сигнал да са друштвом нешто ниjе у реду jе када се у наjвишем дому законодавне власти jедне државе jави отпор ка антифашизму. То смо ових дана, на жалост, могли да видимо у црногорском парламенту, када су посланици владаjуће већине одбили да у дневни ред скупштинског засиjедања уврсте Закон о забрани фашистичких, неофашистичких и воjно националистичких организациjа и употребе њихових симбола, поручио jе Jасмин Ћоровић потпредсjедник Бошњачке странке.
– Овдjе су до скоро тековине антифашизма одолиjевале разним искушењима, унутрашњим и бочним ударима. Са недавном промjеном власти, антифашизам као jедан од главних стубова савремене грађанске Црне Горе почиње да биjе битку са неким новим-старим идеологиjама. Оно што jе некада било неупитно данас jе проблематично. Стари еталони вриjедности желе се миjењати неким новим. Заборавило се на циjену коjа jе плаћена да би се изградило антифашистичко друштво на овим просторима и наново се, и тихо уводе идеологиjе чиjе ће последице, боjим се брзо доћи на наплату – казао је Ћоровић.
Да би се успjешно борили против фашизациjе друштва, мора се упорно упирати прстом на сваку његову поjаву или еманациjу. Фашизам у савременом добу jе мутирао, еволуирао и створио способност прилагођавања и мимикриjе, али краjњи стадиjум фашизма увиjек jе исти, страдања и геноциди.
Методе инсталациjе нео-фашизма у Црноj Гори базиране су на староj провjереноj техници пласирања информациjа на бази теориjе пост-истине. Нажалост, данашња политика jе дубоко загазила у свиjет пост-истина, гдjе jе главни циљj информисања у прагматичности. Лаж постаjе национални интерес. Релативизациjа злочина jе корак ка ослобађању од злочина. Лаж се користи као средство да би се политички профитирало. Не може се одбранити онаj коjи се служи релативизациjом и емоционалном манипулациjом у цилjу постизања политичких и идеолошких цилjева па макар таква подршка долазила и од жртве те идеологиjе. Борба за истину jе облик борбе против фашизма.
– Са дуге стране поносан сам на моjу Црну Гору, коjа jе, поред свих искушења jуче смогла снаге да изгласа и стави на дневни ред тачку Резолуциjа о геноциду у Сребреници. Поносан сам и захвалан свим посланицима коjи су, пред почетак скупштинског засиjедања, у знак отпора фашизму на реверима своjих сакоа ставили Цвиjет Сребренице, неслужбени симбол геноцида коjи се десио у Сребреници 1995. године. То jе jедна, своjеврсна побjеда старе грађанске, мултикултуралне и антифашистичке Црне Горе над покушаjима урушавања слободарске и чоjске Црне Горе – закључио је он.
