Кровни стратешки документ за рационализациjу прегломазне државне и локалне администрациjе, коjу jе протекла власт годинама пунила до пуцања, због чега jе одавно финансиjски неодржива, има низ слабости и у наредним годинама тешко да ће се озбиљниjе риjешити проблем прекомjерних запошљавања у земљи, сматраjу у Акциjи за социjалну правду (АСП). Коментаришући Нацрт стратегиjе реформе jавне управе у нередном четворогодишњем периоду, за коjи jе jавна расправа окончана протекле седмице, у тоj невладиноj организациjи наводе као jедан од великих пропуста то што ниjе ограничен броj запослених у ионако прегломазноj администрациjи.
У АСП-у подсjећаjу да jе раниjом Стратегиjом реформе jавне управе било прописано да се у локалним самоуправама броj запослених до краjа 2020. године смањи за наjмање десет одсто, као и да дође до смањења запослених на централном нивоу, али таj проценат ниjе био утврђен.
Како наглашаваjу, не само да ниjе дошло до смањења броjа запослених, већ jе током 2020. године, краjем коjе jе Демократска партиjа социjалиста (ДПС) изгубила власт након три децениjе, дошло до значаjног увећања запослених, па jе у управи невjероватних преко 55 хиљада запослених.
– Упркос тако поражаваjућим подацима, као и оним да се за зараде у jавноj управи последњих година издваjа између 10 до 14 одсто бруто друштвеног производа, у новом Нацрту стратегиjе реформе jавне управе се уопште не наводе никаква ограничења за нова запошљавања на централном и локалном нивоу, већ се оставља да се оптималан броj запослених утврди тек након израде функционалних анализа. Такав приступ jе просто недопустив и оставља огроман простор за даље увећање броjа запослених у ионако "крцатоj jавноj управи", рекли су за "Дан" из АСП-а.
Како наводе, несхватљиво jе и да се документ неће односити на државна и локална предузећа, што jе и ДПС влада раниjе чинила, па ће ван евиденциjа остати "армиjа" запослених у jавним предузећима.
– У документу се потпуно погрешно полази од тога да ће државна предузећа бити под контролом "Монтенегро виркса", а да локална остваруjу профит и ниjесу препозната кроз буџете општина. То би се могло односити на развиjене и уређене системе, али не и на Црну Гору, jер jе неспорна чињеница да се и из државног, и из локалних буџета, за рад многих jавних предузећа издваjаjу милионски износи, док она истовремено енормно запошљаваjу и служе за, како се често чуjе у jавности, ухљебљење партиjског кадра – кажу у АСП-у.
У тоj невладиноj организациjи наглашаваjу да документ открива читав низ слабости и, у неку руку, хаоса коjи влада у jавноj администрациjи, гдjе не постоjи квалитетна контрола, управљање, али ни одговорност jавних службеника и намjештеника.
Како поjашњаваjу, с тим у вези у документу се наводи податак да jе износ судских пресуда плаћених од државе у 2018. години био 15,4 милиона, а у 2020. години jе порастао на 17,8 милиона, па у Министарству jавне управе наглашаваjу да то указуjе да изазови обезбjеђењу законитости и ефикасности jавне управе представљаjу терет за државни буџет.
– Похвално jе што се у документу наглашава значаj дигитализациjе управе, али су неки постављени рокови предуги. Примjера ради, дефинише се да се тек за пет година успостави електронски систем управљања документима у управи, што jе претjерано дуг рок – оцjењуjу у АСП-у.
Они сматраjу да треба прописати краће рокове и убрзати дигитализациjу, те у том смислу треба убрзати израду нових електронских личних докумената за све грађане, обавезати органе и институциjе да проактивно обjављуjу податке, или значаjно унаприjедити портал отворених података.
