Према доступним подацима, у Црноj Гори има преко 50 риjека, док Управа за воде која би требалo да штити водно богатство наше државе има свега седам запослених. Црна Гора jе веома богата водама, а са просjечним отицаjем од 40 литара у секунди по километру квадратном највеће ријеке су Тара, Морача, Зета, Ибар, Лим, Пива, Бојана и Ћехотина. Поред њих, велико водно богатство представљају језера од којих највећу површину заузима Сакадарско језеро. Директорица Управе за воде Весна Бајовић је указала да они са само седам запослених штите воде, док институције истог карактера у региону имају много већи број запослених.
– Управа за воде Хрватске има 1.300 запослених, Управа за воде Србије 700, а Црне Горе седам. Ако узмемо пропорцију са бројем становника и запослених Србије и Хрватске, требало би да имамо 61 запосленог како би успјешно заштитили воде и овај ресурс – рекла је Бајовић.
Директор Еколошког покрета Озон Александар Перовић каже да су капацитети Управе за воде, односно броj запослених, наjбољи показатељ "озбиљности" Владе и схватања важности наjвећег природног богатства коjим располажемо.
– Умjесто да се оваj орган извршне власти децениjама градио и кадровски jачао, преузимао одговорност сходно потребама и трендовима, коjи су када су воде у питању, веома негативни, имамо ситуациjу да се, по нама, намjерно избjегава jасно дефинисање надлежности у управљању водама, што отвара простор за разне манипулациjе и пребацивање одговорности за угрожавање водних ресурса. Колико jе стање озбиљно показатељ jе и непостоjање jавно доступног водног информационог система, о чему се прича скоро децениjу, затим катастра загађивача и много тога што би по логици ствари требало да буде у надлежности Управе за воде. Jасно jе да ни ова влада ниjе направила значаjне помаке у организационоj структури на начин да се осjети разлика, од претходних, што jе забрињаваjуће, нарочито због чињенице да се jавност убjеђуjе како jе заштита вода веома битна – казао је Перовић.
Проjектна координаторка у Грин хоуму Милица Кандић каже да се 95,3 одсто риjечних токова у Црноj Гори формира на њеноj териториjи, тj. извориште и сливна површина им се налази на териториjи наше земље. То, како истиче, говори да jе вода jедан од наjважниjих природних државних ресурса, а када је у питању заштита тог богатства ситуација није похвална ни на једном пољу.
– Недовољно кадра прати све области животне средине, па и заштиту риjека. Преношење европског законодавства у домаће законодавство паралелно треба да прати и оснаживање и jачање капацитета институциjа. У Црноj Гори кадровски капацитети коjи треба да спроводе законске обавезе су на незадовољаваjућем нивоу. За ефикасно спровођење закона потребно jе такође и реорганизациjа и оптимизациjа кадра коjу треба да прати и образовни систем. Са друге стране, недовољно кадра не смиjе бити изговор за стање у животноj средини коjе видимо данас на великом броjу риjечних токова. Броjни проблеми децениjама чекаjу рjешења, а неке риjеке су траjно уништене. Риjеке представљаjу велико богатство Црне Горе и обавеза свих нас jесте да указуjемо на проблеме, а институциjа да системски рjешаваjу проблеме и спроводе закон – наводи Кандић.
Александар Перовић из Озона наводи да на основу 15-годишње праксе рада у области животне средине, мора рећи да Управу за воде, тj. челне људе тог органа ниjе препознао "терен", а "чувени" су и по нетранспарентности.
– Неажурираноj веб презентациjи и много тога због чега у цивилном сектору сматрамо да jе њихов учинак непримиjећен, уз све уважавање посвећених људи за коjе не сумњамо да их има. Потребно jе оснажити Управу за воде, повећањем броjа референтних људи и уложити значаjне напоре да њихов рад буде видљив и мjерљив, у супротном наставиће се пракса обесмишљавања те, како би морало бити, веома важне институциjе извршне власти – казао је Перовић.
