Особе са инвалидитетом због предрасуда ускраћене и за шансу за посао (Илустарција)

Без посла скоро 11.000 особа са инвалидитетом

Предсjедница Савеза удружења параплегичара Милиjана Ћирковић каже за „Дан“ да је запошљавање ОСИ веома комплексна тема и истиче да је бити запослен кључни механизам за финансиjску стабилност и укључивање у друштво

Последњи званични подаци Завода за запошљавање (ЗЗЗ) показују да у Црној Гори посао нема око 11.000 особа са инвалидитетом (ОСИ), од чега jе преко 6.700 или 61,78 одсто жена.

Како се наводи у извјештају ЗЗЗ наjвише лица са инвалидитетом jе регистровано у бироу рада Беране око 2.500 или 23,4 одсто, затим 2.100 или 19,82 одсто и у Биjелом Поље 1.000 или 9,17 одсто. Посматрано према нивоима образовања, наjвише лица са инвалидитетом jе без занимања и стручне спреме око 5.300, затим са трећим нивоом образовања 2.400 и четвртим 2.200.

Предсjедница Савеза удружења параплегичара Црне Горе Милиjана Ћирковић каже за "Дан" да је запошљавање ОСИ веома комплексна тема и истиче да је бити запослен кључни механизам за финансиjску стабилност и укључивање у друштво.

– Запослење jе jедно од наjзначаjниjих поља афирмациjе људских права и социjалне правде, а ОСИ спадаjу у категориjу теже запосливих лица, можемо рећи да више фактора утиче на незапосленост ОСИ. То су неусаглашеност система образовања и потреба тржишта рада, недовољна приступачност обjеката, како jавних тако и приватних, па многа радна мjеста нису прилагођена за ОСИ, а то ускраћуjе и отежава шансу за бирањем жељених послова – наводи Ћирковић.

Држава мора више помагати

Ћирковић каже да држава треба стварати пословни амбиjент у коjем ће се образовно радне могућности ОСИ исказивати на тржишту рада под истим условима као и за особе без инвалидитета, уз уважавање афирмативне акциjе.

– Разумиjе се, садашњи друштвени амбиjент jе веома далеко од потреба ОСИ у контексту теме о коjоj разговарамо. Сходно овоме, питање износа субвенциjа неће битниjе утицати на повећање пословне интеграциjе ОСИ ако истовремено Влада Црне Горе не буде квалитетниjе него до сада мултидисциплинарно дjеловала на креирање пословног амбиjента у коjем ће запошљавање ОСИ бити уобичаjена пракса, а не тема за рубрику "занимљивости" – наводи Ћирковић.

Она истиче да Савез удружења параплегичара настоји да смањи незапосленост ОСИ, те тренутно спроводе пројекат коjи се тиче запошљавања особа са инвалидитетом са акцентом на жене.

Указује да је недовољна заинтересованост послодавца да запосли ОСИ, јер и даље имаjу предрасуде "да особе са инвалидитетом нису у могућности да квалитетно обављаjу осмочасовне радне активности".

– Неопходно jе и веће оснаживање ОСИ. Побољшати и унаприjедити програме рада на Заводу за запошљавање (ЗЗЗ) како би незапослене ОСИ, прошле већи броj обука, преквалификациjа, како би стекле веће знање, вjештине, самопоуздање и биле конкуретне на тржишту рада, чак биле и активниjе у самосталном тражењу посла – истиче Ћирковић.

Једна од незапослених грађанки је Хелга Мирановић која сматра да велики број ОСИ нема посао због предрасуда које постоје. Она истиче да запошљавањем ОСИ послодавац осим повластица, добиjа компетентног, одговорног и коректног радника.

– Радила сам за Парадизо и могу само да похвалим на коректност, тачност и ажурност. Ипак CV више не шаљем никоме, не зато што сам због своjих 50 година теже запошљива личност, плус сам и ОСИ, него jедноставно не желим имати менталних стресова због дискриминациjе коjу имаjу послодавци према ОСИ – каже Мирановић.

Слободанка Гурешић такође сматра да су она и многе ОСИ без посла због предрасуда. Она истиче да осим доброг радника, послодавац запошљавањем ОСИ добија субвенциjе, бесповратна средства за опремање радног мjеста, као и право на асистента за запослену особу са инвалидитетом. На питање колико често шаље CV за посао, Гурешић каже да то уради само када види добру прилику, а већ има радно искуство у НВО сектору.