Маузолеј на Ловћену нека остане, нећемо га рушити али Његошев завјет је његова воља и капелу треба изградити, односно обновити, казала је министарка просвјете, кнауке, културе и спорта Весна Братић.
У интервјуу за Око магазин на РТС-у министарка се дотакла и теме о капели на Ловћену, наводећи да је њен став који је изрекла био реактиван став на ситуацију "отимања светиња од народа".
- Народ је то препознао и казнио. Рекла сам помало непромишљено да се камела мора попети на врх Ловћена, а да се маузолеј мора спустити мало ниже. Сад сматрам да то није добро, јер није технички изводљиво а није добро ни стварати тензије и подјеле међу људима на начин да се девастира било чија културна баштина. У Јеревану постоји споменик и Стаљину и његовим жртвама. То су све симболи једног времена. Маузолеј нека остане, али Његошев завјет је његова воља. Нећемо га рушити, али капелу треба изградити, односно обновити. То је завјет нашег Његоша, визионара, генија и нашег духовног вође - поручила је Братић.
Говорећи о, како тврди, медијском линчу који се водио против ње у Црној Гори казала је да је искуство на министарској позицији научило о понашању људи више него 15 година рада на Универзитету.
- Говорим о том спину који се вртио око моје објаве када сам се јавила након хапшења владике. Ја нисам могла да вјерујем да је један мушкарац из Црне Горе, полицајац дигао руку на владику. То је ужасно, то је катастрофа. Медијски линч који се водио против мене била је намјера да се тадашњи мандатар одговори да ја не будем у Влади- тврди министарка.
Братић је истакла да је Црна Гора једно вријеме била бесудна земља, земља парадокса и да су остаци тога и даље ту.
- Ми се боримо за опстанак ћирилице, бранимо ћирилицу, а у Црној Гори се одувијек традиционално и историјски његује ћирилица. Смијешно је бранити ћирилицу, то је апсурдно јер су називи улица били на ћирилици, а у школама се прво учило то писмо - истакла је она.
Како је казала, тужно је да се у Црној Гори о ћирилици говори као да је неко туђе идентитетско питање и као нешто што је наметнуто.
- То је изворно и традиционално писмо, па и сам Његош је писао ћирилицом. Ћирилица је била толико дискриминисана, маргинализована и бјесомучно анатемисана као нешто антицрногорско. Све што је српско проглашавано је антицрногорским и антиграђанским. Створене су толике опозиције: ћирилица је нешто што је неуко, немодерно, незападно, а латаница је прогресивно- додала је Братић.
Истакла је да је њен матерњи језик српски, а да се црногорским језиком неће бавити.
- Бити Србин у Црној Гори више није илегално. Према посљедњем попису у Црној Гори живи 28 одсто Срба, а својим матерњим језиком 40 одсто становништва наводи да је српски језик њихов матерњи језик - закључује Братић.
