Јеро Љешњак, Бијело Поље: Ситуација није уопште добра. Млади годинама имају проблема да добију посао. Има ту свега што утиче да се не запошљавају они који својим квалитетима заслужују. Према званичним подацима велики је број оних који се налазе на списку незапослених, а ја мислим да их је још и више. И то је поражавајуће. Ја имам два сина са факултетском дипломом. И оба чекају на посао. Један, чак осам година.

Кујо Кајевић, Бијело Поље: Није добра ситуација кад је у питању незапосленост. Стање је катастрофално. Ипак, и ту има доста нејасноћа, јер се поуздано не зна који је то број и велико је питање како уопште долазе до укупног броја. Оно што нас родитеље мучи јесте што млади не добијају шансу да раде и увијек се чека да дође неко боље вријеме. А то вријеме никако да дође.

Милан Тодоровић, Бијело Поље: Каква незапосленост и какви бакрачи. Ко нормалан у то може да повјерује. Нико неће да каже тачан број незапослених, иако државне установе којима је то посао често исказују, али онако како коме у тренутној ситуацији. Ја сам незапослен скоро три деценије и одустао сам од Бироа рада јер сам видио да од тога нема ништа. А нијесам имао некога да ме преко везе запосли.

Зорица Дракулић, Херцег Нови: Зна се да су најрањивија категорија самохрани родитељи, пензионери са минималним пензијама, стари и болесни. Ова ситуација није од јуче, него траје много година уназад, а ковид је само знатно погоршао статус осиромашених породица. Ми као волонтери тешко изазимо на крај да свима помогнемо, али захваљујући дивним и хуманим људима, који упркос својим финансијским тешкоћама желе да помогну другом, некако успијевамо. Не практикујемо да новац дајемо на руке, него или купујемо намирнице за породице у стању социјалне потребе или плаћамо заостале рачуне, кирије и слично.

Слађана Ковачевић, Херцег Нови: Криза је видљива, дубока и сада већ дуготрајна. Влада мора осмислити пакете помоћи за људе који су остали без посла. Мора наћи начина да обузда инфлацију. Такође, мора изнаћи начине да стимулише послодавца да не отпуштају раднике. Читаве породице живе на ивици егзистенције, а најтеже засигурно самохрани родитељи и пензионери.

Рада Матовић, Херцег Нови: Тржишите рада у Црној Гори је већ добрано било начето и прије пандемије вируса корона. У таквом систему, радник је постао социјална категорија. Пандемија је донијела нове изазове послодавцима, но Влада је апсолутно адреса из које морају потећи рјешења, попут пакета помоћи незапосленимима и стимулације послодавцима да раднике оставе на пословима итд.

М.Н. – К.М.