Рад у јавној управи која тежи да буде савремена подразумијева висок степен дигиталних вјештина, а константно оснаживање јавних службеника и улагање у њихово знање, једини је прави пут, оцијенила је државна секретарка Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија, Марина Бановић, ЈАВЉА пр цЕНТАР.
Она је, у интервјуу за ПР Центар, казала да је мисија тог ресора ефикасна и агилна јавна управа, која на иновативан начин креира и развија оптимизоване процесе и услуге усмјерене ка потребама грађана.
-То је могуће само ако радимо на развоју знања и вјештина наших запослених. Дигиталне вјештине су се показале неопходним за готово сва занимања, и за све радне позиције, од оних рутинских до оних са комплексним садржајем. Рад у јавној управи која тежи да буде савремена подразумијева висок степен дигиталних вјештина, на чему нам предстоји интензиван рад- истакла је Бановић.
Казала је да су, током припрема за израду Стратегије дигиталне трансформације, у Министарству користили бројна истраживања из јавног, приватног и НВО сектора, али спровели и нове анализе на тему развијености дигиталних вјештина свих грађана.
-Више њих се слаже у једном: близу двије петине грађана, сто чини 40 одсто становништва, не посједује довољан ниво дигиталних вјештина за коришћење интернета. Овакви подаци говоре да морамо радити на оснаживању свих друштвених група, али и користити предности технологије како би омогућили даљи развој вјештина свих грађана- рекла је Бановић.
Према њеним ријечима, ови подаци осликавају и стање у јавној управи, истичући да су потребе за развојем дигитаних вјештина велике.
-Једна од акција на том плану је и формирање Дигиталне академије, по узору на развијене земље као што су Сједињење Америчке Државе и Велика Британија- навела је Бановић.
Указала је да су потребе за производима ИЦТ компанија велике, експоненцијално расту, наводећи да то утиче позитивно на развој ове привредне гране.
-Међутим, као ограничење свугдје у свијету појављује се недостатак стручњака. Процјена је да европска ИЦТ индустрија има потребу за око милион стручњака из ове области. Постоје и процјене које је дала наша ИЦТ заједница, и које кажу да црногорска ИЦТ индустрије има потребу тренутно за око 500 стручњака- рекла је Бановић.
Сматра да је један од начина превазилажења овог изазова отварање наше земље према дигиталним номадима и ИЦТ предузетницима који би дошли са својим запосленима у Црну Гору.
-Такви модели су познати и функционални у свијету и радимо на преузимању најбољих пракси у овом сегменту кроз Програм привлачења дигиталних номада и предузећа из ИЦТ сектора-казала је Бановић.
Оцијенила је да је на подизању степена дигиталне писмености потребно ангажовати све расположиве снаге, и формалне и неформалне.
-Формално образовање је стуб друштва, и у том дијелу је важно да се образовни програми константно прилагођавају потребама привреде. Ипак, знамо да је систем формалног образовања доста ригидан, али имамо веома лијепе иницијативе, па чак и резултате на том пољу. Образовне институције и наставници морају да играју кључну улогу у развоју дигиталних вјештина свих људи, почев од најранијих узраста. Сви треба да наставе да усмјеравају своје програме и активности у правцу развијања напредних дигиталних вјештина- истакла је Бановић.
Константно оснаживање јавних службеника, улагање у њихово знање и вјештине су, како сматра, једини прави пут.
Бановић је истакла да напоре Министарства на унапређењу дигиталних вјештина у јавном сектору подржавају и међјународни партнери, подсјећајући да су недавно ступили у институционално партнерство са Федералним министарством за економска питања и енергетику Савезне Републике Нјемачке.
-То ће нам у будућности омогућити коришћење ИЛИАС платфроме за е-учење што дефинитивно отвара пут дигиталном образовању у јавној управи, чиме се даје значајан допринос општој дигитализацији црногорске администрације- рекла је Бановић.
Координатор за дигитални рад и оснаживање пројекта КОДЕ, Атиф Басхани, казао је, у интервјуу за ПР Центар, да су институције у Косову, које су одговорне за дигитални развој друштва у цјелини, препознале снагу коју друштво има.
-То је млада је и талентована популација која брзо учи и иновира. Ову снагу је у последњој деценији доказао велики број нових компанија које су основали млади предузетници, компаније које су углавном фокусиране на пружање професионалних услуга у ИТ области, попут програмских језика, пројектовања и одржавања мрежних система за велике компаније у свјетском тржишту. Врло реалан показатељ и доказ за то је чињеница да су најтраженије и најбоље плац́ене професије на Косову у сектору информационих технологија-рекао је Басхани.
Према његовим ријечима, да би унаприједиле постојец́у радну снагу и квалификоване особе на виши ниво знања, владине институције и приватни сектор су покренули опсежне трендове обуке у области ИТ услуга.
-Иницијатива је опсежна не зато што је синхронизована, вец́ зато што је настала као резултат стварне потребе која даје резултате у косовском друштву. Чињеница је да је данас Косово развило електронске системе у јавном сектору који су значајно побољшали јавне услуге у неколико области-навео је Басхани.
Указао је да је најбољи примјер за то веома успјешан електронски систем за управљање вакцинацијом против коронавируса, као и систем за издавање личних докумената који је свео на минимум употребу папира и трајање процедура за издавање докумената.
-Јавна управа константно развија електронске сервисе са којима успјешно комуницира са грађанима нудец́и електронске услуге за имовину, пореске обавезе и друге веома потребне услуге за друштво. Пореска управа Косова и Царина Косова су успјешни примјери који се истичу квалитетом електронских услуга-казао је Басхани.
Појаснио је да је Косово изградило све своје услуге у складу са најбољим искуством земаља попут Естоније и Литваније и уз максимално поштовање стандарда и директива ЕУ у овој области.
-Иницијативе ЕУ за Западни Балкан морају помоц́и земљама региона да ускладе услуге од регионалног значаја са директивама ЕУ, поштујуц́и специфичности региона. Овдје треба напоменути да дигитализација није слична другим стандардима и прописима који су прихватљиви јер испуњавају минималне захтјеве- рекао је Басхани.
Оцијенио је да дигитална трансформација и сарадња на регионалном нивоу захтијевају 100 одсто усклађивања стандарда и процедура између земаља у региону, односно између дигиталних система појединих земаља.
-Стога би ЕУ требала одобрити и покренути пројекте и пружити снажну подршку која ц́е имати за циљ потпуну стандардизацију дигиталних система међу земљама у региону за услуге од заједничког интереса за јавни сектор. Такве иницијативе треба да укључе у своје планове обезбјеђивање оптичке комуникационе мреже са великом пропусношц́у, великом брзином и високим нивоом комуникације- рекао је Басхани.
Једна од кључних тема овогодишњег Дигиталног самита економија Западног Балкана, који ће бити одржан од 11. до 13. октобра у Подгорици, посвећена је дигиталним вјештинама и компентенцијама.
Дигитални самит Западног Балкана 2021. одржава се као дио Берлинског процеса и као иницијатива Регионалног савјета за сарадњу, а важност самита је потврђена и кроз нови четворогодишњи акциони план 2021-2024, за заједничко регионално тржиште (Цоммон Регионал Маркет – ЦРМ).
Домаћин и организатор овогодишњег издања је Министарство јавне управе дигиталног друштва и медија испред Владе Црне Горе, док је генерални спонзор компанија М:ТЕЛ.
