Документ Процjена ризика од катастрофа Црне Горе коjи би требало да буде завршен за два мjесеца, омогућиће доносиоцима одлука на локалном и националном нивоу, да препознаjу ризике и њихове размjере с економског, друштвеног и социjалног аспекта на трећем Консолидационом састанку који је одржан поводом израде Процjене ризика од катастрофа Црне Горе, коjи jе организовао Директорат за заштиту и спашавање Министарства унутрашњих послова:

То jе саопштено у току трећег Консолидационог састанка поводом израде Процjене ризика од катастрофа Црне Горе, коjи jе организовао Директорат за заштиту и спашавање Министарства унутрашњих послова у Петровцу.

В.д. генералног директора Директората за заштиту и спашавање, Миодраг Бешовић, истакао jе да jе Процjена ризика од катастрофа Црне Горе jедан од наjзначаjниjих докумената из читавог система заштите и спашавања.

„Сама чињеница да се ради по методологиjи Европске униjе (ЕУ) и да jе та заjедница финансиjер наших активности показуjе колико jе то у читавом глобалном систему заштите и спашавања битно“, казао jе Бешовић.

Рекао jе да jе задовољан како тече динамика израде документа, као и да ће сви задаци коjи су одређени бити завршени на вриjеме.

„Чињеница да на изради документа ради 94 стручњака из свих области показуjе колико смо озбиљно приступили овом проjекту. Оваj документ ће се и у наредном периоду надограђивати, с обзиром на нове ризике. Ми ћемо дати допринос како би одговорили на њих и превентивно дjеловали, као и како би посљедице ризика биле што мање“, казао jе Бешовић.

Начелник Дирекциjе за цивилну заштиту и смањење ризика од катастрофа, мр Љубан Тмушић, рекао jе да jе до сад завршено доста кад jе у питању израда документа Процjена ризика од катастрофа Црне Горе.

 „Израдили смо општи дио процjене ризика, сценариjе за девет група поjединачних ризика, дефинисали смо и израдили документе коjи се тичу мултиризика, коjе ћемо имати обавезу да у наредних тридесетак дана финиширамо, како би након тога кренули са процесом превођења документа и штампања, као и организовања завршног састанка“, рекао jе Тмушић.

Планирано jе, како jе казао, да документ буде завршен 15. новембра.

„Врло смо поносни на таj документ, jер онако како већ видимо његове оквире, то ће бити први документ овог типа у Црноj Гори и биће врло употребљив за различите аспекте друштва, нарочито за доносиоце одлука на националном и на локалном нивоу. Они ће из тог документа моћи да препознаjу коjи су то ризици коjи угрожаваjу Црну Гору и да виде коjе су размjере тих ризика потенциjално и с економског, друштвеног и социjалног аспекта у будућности“, истакао jе Тмушић.

Представница Европске комисиjе, Ивона Олхова, путем видео везе, захвалила се великом броjу стручњака из Црне Горе, коjи су укључени у израду документа.

„Препознаjемо важност тога што су укључени стручњаци из различитих области. Надамо се да ће у будућности предложити идеjу за нови проjекат. Помно ћемо наставити да пратимо напредак у изради документа“, рекла jе Олхова.

Метеоролог и члан радне групе за област климатске промjене, Бранко Мицев, казао jе да jе Црна Гора, кроз хидрометеоролошку активност, корисница великих услуга као што су Коперникус систем за упозорење на опасност од пожара и Европски центар за средњорочну прогнозу времена, оцjењуjући да jе држава способна да изгради капацитете да има такав ниво какав захтjева ЕК.

„Подручjе Црне Горе jе рањиво на екстремне метеоролошке ситуациjе за коjе се сматра да су производ климатских промjена. Наше подручjе трпи велике посљедице. Препознаваjући екстремност метеоролошких ситуациjа, дефинисали смо неколико ризика, приоритет смо дали олуjно временским непогодама, хладним таласима и сниjеженим падавима, али и ризику од екстремно топлих таласа и екстремних сушних периода“, поjаснио jе Мицев.

Рекао jе да су током израде документа препознали и мултиризик коjи jе повезан у контексту олуjно временске непогоде са поплавама.

„Ово су ризици коjи су иначе у свиjету, на глобалном нивоу, препознати као ризици коjи носе наjвећу материjалну штету, али и штету по људски живот“, додао jе Мицев.

Професорица на Грађевинском факултету Универзитета Црне Горе и чланица радне групе за област геолошки ризици, Jелена Пеjовић, рекла jе да jе израда документа Процjена ризика од катастрофа Црне Горе веома важна, наводећи да од 1979. године ниjе рађена национална процjена ризика од земљотреса.

„Проjекат jе веома значаjан, jер га финансира ЕК, што нама из научне заjеднице представља задовољство из разлога што имамо могућност да примjенимо наjсавремениjе европске методологиjе за израду процjене ризика и на таj начин да добиjемо документ коjи ће бити упоредив са сличним документима из земаља окружења, као и из осталих европских земаља“, казала jе Пеjовић.

Консолидационом састанку jе последњег дана присуствовала министарка одбране и чланица радне групе за израду Процjена од катастрофа Црне Горе Оливера Ињац.

Европска комисиjа тj. Генерални директорат за цивилну заштиту и активности хуманитарне помоћи одобрила jе Црноj Гори финансирање овог проjекта.