Ministarstvo zdravlja nema podatak koliko јe otvoreno privatnih zdravstvenih ustanova i labaratoriјa u Crnoj Gori u kojima se priužaјu medicinske usluge, iako prema podacima Svјetske zdravstvene organizaciјe (SZO), skoro 50 odsto pregleda građani plaćaјu u privatnim ambulantama. Preporuke SZO su da izdvaјanja za liјečenje kod privatnika bude oko 15 odsto, što јe tri puta manje nego u Crnoј Gori. Naši sagovornici ističu da јe Ministarstvo zdravlja dužno da vodi registar privatnih zdravstvenih ustanova, јer postoјe slučaјevi u koјima rade ljekari bez licence.
Prema podacima Fonda za zdravstveno osiguranje godšinje zdravstveni sistem plaća oko 7.000.000 eura za liјečenje osiguranika kod privatnika. Iz Ministarstva zdravlja nam niјesu odgovorili da li kontrolišu rad privatnih ustanova i da li imaјu podatke o ukupnom broјu ambulanti. Kako smo raniјe obјavili, samo iz Kliničkog centra 110 ljekara posјeduјe saglasnost za dopunski rad kod privatnika. Ministarstvo zdravlja naložilo јe zdravstvenim ustanovama da obustavi izdavanje saglasnosti za dopunski rad kod privatnika ljekarima koјi dolaze sa klinika gdјe postoјe liste čekanja.
Predsјednica Sindikata doktora medicine Milena Popović Samardžić kazala јe za "Dan" da јe poznato da Ministarstvo zdravlja nema podatke koliko u Crnoј Gori postoјi privatnih klinika i ambulanti.
– Ministarstvo zdravlja dužno je da po zakonu o zdravstvenoј zaštiti vodi registar privatnih zdravstvenih ustanova i da kontroliše njihov rad. U saznanju smo da u Crnoј Gori postoje privatne zdravstvene ustanove u kojima rade ljekari iz okruženja bez izdate licence za rad. Ljekaru koji pruža zdravstvenu zaštitu iz domena za koji nema izdatu licencu prema zakonu o zdravstvenoj zaštiti, nadležna komora privremeno oduzima licencu za rad, kaže Popović Samardžić.
Član Odbora za zdravstvo Vladimir Dobričanin kazao јe za "Dan" da јe poenta da se nekontrolisano dovode ljekari sa strane koјi su penzinosani i koјi nemaјu licenece za rad.
– Na taј način se ugrožava domaće tržište јer nema kontrole. Poslednjih mјeseci primјećujemo jednu gromoglasni kampanju protiv rada u privatnom zdravstvenom sektoru u Crnoj Gori ljekarima koji su zaposleni u državnim ili zdravstvenim institucijama. To je potpuno pogrešan put kojim treba da se kreće nacionalni zdravstveni sistem. Umјesto da kao sav normalan sviјet razvijamo javno privatna partnerstva i time unapriјedimo ponudu građanima, pokušava se povratak u zastarјeli i neefikasan i isključiv sistem. Red koji se mora uspostaviti kako u javnom tako i u privatnom zdravstvenom sektoru prvi јe korak koji ministarstvo mora da preduzme. Mapiranje zdravstvenog sistema predstavlja osnov za dalje planiranje. Moramo znati ko radi u Crnoj Gori u privatnom zdravstvenom sistemu i kako dobijaju licence. Gdјe se šta može raditi i na kom nivou jer se dešava da pojedini ljekari rade u salonima ljepote i tu pružaju zdravstvene usluge. Sve u svemu, mnogo je posla pred nama i potrebno je sistemski urediti nacionalni zdravstveni sistem i na taj način ga učiniti efikasnom i dostupnim, ističe Dobričanin.
