Прошле године је у Црној Гори регистровано 120 самоубистава, што је знатан раст у односу на годину раније када је било 109 случајева суицида, показују подаци достављени "Дану" из Управе полиције. Судећи према подацима из прошле године, испада да у просјеку мјесечно 10 грађана Црне Горе дигне руку на себе. Највише самоубистава извршили су мушкарци и старији од 60 година.
– На териториjи надлежности Центра безбjедности (ЦБ) Подгорица регистровано jе 49 самоубистава, на подручjу надлежности ЦБ Херцег Нови 19, док jе на териториjи Никшића било 13 самоубистава. На подручjу Центра безбjедности Биjело Поље регистровано jе 12 самоубистава, док jе их 11 било на подручjу надлежности Центра безбjедности Беране, осам на подручjу надлежности ЦБ Пљевља, шест на подручjу ЦБ Бар, а два самоубиства су регистрована на подручjу надлежности ЦБ Будва – одговорили су "Дану" из полиције.
Већина починилаца самоубиства, односно чак 85 одсто њих било је мушког пола.
– Посматрано по старосноj структури, 15 лица или 12,5 одсто су до 40 година старости, 29 лица или 24 одсто су од 40 до 60 година и 76 лица или 63 одсто су стариjа од 60 година – наводе из Управе полиције.
Полиција је 2020. године регистровала 11 самоубистава мање, а највише их је било у Подгорици и то 34 случаја суицида. У Беранама је било 14 самоубистава, по 13 у Никшићу, Херцег Новом и Пљевљима, Бијелом Пољу десет, седам у Бару, а пет случајева суицида у Будви.
– Посматрано по старосноj структури, 23 лица или 21 одсто су били до 40 година старости, 27 лица или 25 одсто су од 40 до 60 година старости и 59 лица или 54 одсто су били стариjи од 60 година – кажу у полицији.
Према подацима полиције, у 2019. години у Црној Гори је 100 самоубистава од чега су 33 била у Подгорици, 16 Никшићу, по 12 самоубистава на подручjу Биjелог Поља и Херцег Новог, девет у Бару, осам у Беранама, седам у Пљевљима и три самоубиства у Будви.
– Посматрано по старосноj структури, 18 одсто су била лица до 40 година старости, 25 одсто од 40 до 60 година старости и 57 одсто лица стариjа од 60 година – истичу у полицији.
У 2018. години било је 109 случајева суицида, а наjвише их jе регистровано у Подгорици и то 30, Никшићу 25 а по 15 самоубистава jе забиљежено на териториjама Биjелог Поља и Пљеваља. У Херцег Новом било је 11 случајева суицида, по шест самоубистава у Беранама и Бара и једно самоубивство у Будви.
Највиће самоубустава и то 46 одсто извршила су лица старија од 60 година, затим 41 одсто особа од 40 до 50 година и 13 одсто лица до 40 година старости.
И годину раније, 2017. било је 109 самоубистава, од којих је у Подгорици било 25, Никшићу 24, Херцег Новом 15, а по 11 случајева суицида у Беранама и Бару. У општини Пљевља било је 10 самоубистава, седам у Будви и шест у Биjелом Пољу. Такође, и ове године највећи број самоубистава извршила су лица старија од 60 година и то 47 процената, затим од 40 до 60 година, 31 одсто и 22 одсто случајева суицида до 40 година старости.
Током 2016. године регистровано jе 111 самоубистава и наjвише их jе забиљежено на подручjу надлежности Центра безбjедности Подгорица њих 32.
– На подручjу надлежности Центра безбjедности Никшић регистровано jе 27 самоубистава, док jе по 13 самоубистава било на подручjима надлежности центара безбjедности Беране и Пљеваља, а 12 самоубистава регистровано је на подручjу надлежности Центра безбjедности Херцег Нови, осам на териториjи надлежности ЦБ Биjело Поље, пет самоубистава jе било на подручjу ЦБ Бар и jедно jе забиљежено у надлежности ЦБ Будва – подсјећају у полицији.
Посматрано по старосноj структури, 20 одсто самоубистава извршила су лица до 40 година старости, 32 одсто лица од 40 до 60 година старости и 48 одсто стариjи од 60 година.
Да је стопа самоубистава повећана свуда у свијету па и у Црној Гори, каже у изјави за "Дан" социолог Срђан Вукадиновић. Према оцјени Вукадиновића, забрињавајуће је да самоубиствима прибјегавају и млађи људи, од 25 до 40 година. Указује да на самоубиства утичу и социоекономски услови, непреспективност живота, као и несигурно окружење у којем се налазимо, као и пандемија вируса корона.
– То је проблем менталног здравља, који је очито погоршан у последње двије године од када је епидемија короне. То је већ једна пандемија лошег менталног здравља. Када је човјек у ситуацији да нема посла, да му је лош социоекономски положај, не види перспективу да ће то ријешити, види суицид као рјешење. Наиме, није суицид рјешење за проблеме у којем се налази, јер ће проблем пренијети и на породицу – упозорава Вукадиновић.
Сматра да је стопа смоубистава и сада велика, те да ће се и у наредном периоду повећавати, те да је то забрињавајуће.
– Званични подаци о стопи суицида су алармантни. То би требало да буде аларм за државне институције да покушају да превентивно кроз едукацију о менталном здрављу превенирају суицид – изјавио је Вукадиновић.
Вукадиновић каже да је, осим недостатка посла, и утицај друштвених мрежа један од узрока због којег се млади одлучују на суицид.
– И друштвене мреже узимају данак. Када се живи у онлајн свијету, онда је јасно да је непреспективност још и већа. Да постоји више живе комуникације међу људима, сигурно да би мање помишљали на тај чин јер некад је довољна једна ријеч или пола минута да онога ко је наумио суицид скренемо од тога, тј. да одустане од те намјере. Пандемија друштвених мрежа и нарушеног менталног здравља узима данак, што потврђују ове стопе суицида. Не треба да нас изненађује што стопа суицида расте из године у годину, и све више ће расти. По свој прилици, држава се не бави овим проблемом нити рјешева проблеме који се тичу менталног здравља. Ако људи немају посла, а завршили су школе, упадају у канџе друштвених мрежа и свега онога што оне могу донијети – упозорава Вукадиновић.
