Direktorat za zaštitu i spašavanje Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) pripremio je dokument „Procjena sposobnosti upravljanja rizicima Crne Gore“, koji će biti završen u septembru 2023. godine i u vidu Sažetka poslat Evropskoj komisiji (EK) na uvid, javlja PR Centar.

To je saopšteno na petom i poslednjem tehničkom sastanku radne grupe za izradu ovog dokumenta, koji je organizovao Direktorat.

Koordinator projekta, mr Ljuban Tmušić rekao je da je dokument „Procjena sposobnosti upravljanja rizicima Crne Gore“ pripremljen i da će narednih sedmica započeti proces prevođenja Sažetka Procjene.

-U ovom dokumentu je iskazano sve što se od članova radne grupe koji su radili na dokumentu i očekivalo. Jasno smo ukazali na dobre strane, nedostatke i probleme u oblasti smanjenja rizika od katastrofa analizirajući stanje administrativnih, tehničkih i finansijskih kapaciteta. Računamo da će donosioci odluka, u narednom periodu, imati više senzibiliteta za ove teme i ozbiljno uzeti u razmatranje potrebu unapređenja mnogih segmenata u društvu. Siguran sam da će EK biti zadovoljna sa dokumentom koji je izrađen-naveo je Tmušić.

Koordinatorka radne grupe za radijacione i nuklearne nesreće, Vesna Burić, pojasila je da su u prvoj fazi projekta zaključili da je radijacioni rizik minimalan, dok za nuklearne nesreće postoji mogućnost od transnacionalnog akcidenta, jer Crna Gora nema nuklearnih objekata niti objekata koji proizvode nuklearne materijale.

-Poznato je da pri nepovoljnim meteorološkim uslovima, ako bi došlo do nuklearne nesreće na nekoj od nuklearnih elektrana u Evropi ili dalje, može doći do kontaminacije cjelokupne teritorije ili djelova Crne Gore- navela je Burić.

Govoreći o bazi podataka radijacionih rizika koja se takođe izrađuje u okviru ovog projekta, Burić je kazala da tu pripadaju rizici koji se koriste u medicini i industrijskoj radiografiji.

-Podaci iz baze nam ukazuju na mogućnosti, ukoliko se ne poštuju sigurnosne i bezbjedonosne procedure ili pri gubitku radioaktivnog izvora, da može doći do nesreće. Takođe, baza sadrži i najvažnije podatke o radijacionim izvorima, aktivnostima izvora, mogućnostima površinske kontaminacije na određenom rastojanju, kao i o vlasnicima tih izvora-rekla je Burić.  

Predstavnica Zavoda za geološka istraživanja Crne Gore, Milica Stojadinović Miličić, koja je članica radne grupe za geološke rizike, u koju spadaju zemljotresi, klizišta i odroni, kazala je da su projekti procjena rizika i procjena sposobnosti upravljanja rizicima pokrenuli uspavano geološko tijelo koje se oslanjalo da podatke prikupljene prije tri decenije.

-Nažalost, format tih podataka nije bio zadovoljavajući i bio je sklon gubljenju. Ovi projekti su nas pogurali da napravimo baze podataka koje će biti u savremenom formatu i koje će biti korišćene od svih korisnika koji se nalaze u projektim procesima- rekla je Stojadinović Miličić.

Pojasnila je da je zadatak radne grupe čija je članica bio da projektuju bazu onako kako bi trebala da izgleda i da unificiraju i standardizuju pristup šta baza kada su klizišta i odroni mora da ima i šta istraživač ili onaj koji tretira klizište mora da ponese sa lokacije da bi napunio bazu.

-U ovom trenutku nemamo pravilnike koji utvrđuju tačan sadržaj geološkog podatka kada su bili koji rizici u pitanju, kada je u pitanju hazard, a čak ni nadležnosti za klizišta i odrone nisu najtačnije utvrđene- rekla je Stojadinović Miličić,

Evropska komisija tj. Generalni direktorat za civilnu zaštitu i aktivnosti humanitarne pomoći odobrila je Crnoj Gori finansiranje ovog projekta koji se završava krajem septembra ove godine.