Пројекат дигитализације законодавног процеса у завршној је фази тестирања и он ће олакшати поступак предлагања, разматрања и усвајања парламентарних аката и омогућити бољи и бржи приступ информацијама и документима, казала је помоћница генералног секретара Скупштине, Наташа Комненић.

Она је навела да је употреба савремених информационо-комуникационих технологија (ИКТ) од кључног значаја за успјех данашње организације и да то важи и за парламент, гдје је већина активности на одређени начин повезана или се ослања на употребу ИКТ.

- ИКТ свакако доприноси ефикасности пословних процеса и бољој размјени информација. У парламенту, додатно, ИКТ алати су кључни за транспарентност и отвореност његовог рада- рекла је Комненић агенцији МИНА.

Како је казала, јачање било које компоненте рада парламента - законодавне, надзорне и, посебно, репрезентативне, тешко се данас може замислити без употребе тих рјешења.

- Као коначан резултат пројекта еПарламент, имаћемо отворену могућност да оно што се до сада радило у папирном облику ради дигитализовано, кроз одређене цјелине у систему пројектоване према важећим процедуралним правилима и праксама- рекла је Комненић.

Тиме ће се, како је навела, олакшати поступак предлагања, разматрања и усвајања парламентарних аката, као и вођења сједница Скупштине и радних тијела употребом савремених ИКТ алата и рјешења.

- Посланици ће преко wеб апликације еПарламента моћи у било којем тренутку, са било којег мјеста доставити предлог акта за стављање у процедуру без доласка у писарницу Скупштине, било да је ријеч о предлогу закона, амандманском дјеловању, постављању посланичког питања или другој активности“- објаснила је Комненић.

Она је казала да ће посланици преко мобилних апликација за иОС и Андроид бити обавијештени у реалном времену о свим информацијама релевантним за законодавни процес.

- Такође, сва законодавна документа ће им бити доступна, преко мобилног уређаја, истог тренутка када се званично заведу у скупштинску процедуру- додала је Комненић.

Како је навела, еПарламент ће омогућити знатно бољи, прегледнији и бржи приступ парламентарним информацијама и документима.

- Када се ради о стручној служби, можемо говорити о бенефитима које се односе на бржи проток и приступ информацијама и документима потребним за редовне радне активности, на прецизно праћење статуса одређеног документа и/или активности, аутоматизацију одређених строго формализованих процеса и праћење статистичких података у реалном времену- навела је Комненић.

Она је казала да се стварају услови за повезивање еПарламента са wеб сајтом Скупштине, након чега ће велики број информација по аутоматизму бити доступан јавности, као и сва законодавна документа и одређени статистички показатељи.

На питање који су били највећи изазови у реализацији еПарламента, Комненић је договорила да тако свеобухватне, амбициозне и сложене пројекте, посебно у области ИКТ, увијек прате одређени изазови, и да је у овом случају било потребно обухватити значајан број компликованих процедура и пракси и уклопити их у јединствен систем.

- Додатно, отпор према новом увијек оптерећује и потребно је уложити додатне напоре како би се обезбиједило прихватање иновативних рјешења у пракси- рекла је Комненић.

Према њеним ријечима, посебно изазован аспект пројекта биће његова примјена јер ће у значајном измијенити досадашњи начин рад како посланика, тако и парламентарне администрације.

- Из тог разлога смо се трудили да, у мјери могућег, ствари радимо поступно, системски и обухватно, водећи рачуна о томе да на вријеме укључимо, обучимо и/или информишемо кориснике будућег система у зависности од улоге коју ће имати у његовој примјени- навела је Комненић.

Управо због тих изазова, како је казала, остављена је и резервна могућност да се одређени кораци раде на начин како је то рађено до сад, како би омогућили поступни прелазак на дигитализована рјешења која ће бити прихваћена од свих.

Комненић је рекла да ће пуни ефекат пројекта бити постигнут када обезбиједе увезаност свих кључних компоненти и његову општу прихваћеност, осигуравајући тако оптималну дјелотворност и уштеду ресурса.

- Можемо рећи да смо при крају једног дугог пута, који је започео прије неколико година када је служба црногорског парламента начелно осмислила пројекат дигитализације законодавног процеса Скупштине- навела је Комненић.

Она је казала да је након успостављања хардверске инфраструктуре, што је учињено уз подршку Делегације Европске уније, урађена додатна анализа активности, корисника и других елемената будућег софтверског рјешења, а након тога су дефинисани захтјеви кроз пројектну документацију.

Како је рекла, у мају прошле године закључен је уговор са извођачем о пружању услуга за пројекат, чија је реализација започела у јуну прошле године.

- Сада можемо рећи да је пројекат дигитализације законодавног процеса у завршној фази. Планиране компоненте система су дизајнерски ријешене и функционално заокружене. У завршној смо фази тестирања укупно пет функционалних цјелина- навела је Комненић.

У међувремену је, како је казала, обучен један број службеника за администрацију и коришћење система.

- Очекује нас обука посланика и припрема детаљних корисничких упутстава, након чега ће бити испуњени услови за отпочињање примјене новог система- навела је Комненић.

Она је додала да су у припреми пројекта анализирали искуства других парламената.

- Већина парламената чија смо искуства разматрали има дигитализоване парламентарне процесе и процедуре, у већој или мањој мјери- казала је Комненић.

Нека од тих искустава, како је рекла, подразумијевају слична рјешења, која нуде ИКТ алате за олакшавање фаза законодавног процеса, почев од предлагања аката до вођења сједница.

Како је навела, друга пружају могућност и израде самих легислативних текстова уз коришћење посебних алата (отворени формати), олакшавајући у каснијим фазама њихово поновно коришћење, уношење измјена и праћење самог процеса.

- То је нешто о чему и ми размишљамо као о сљедећем кораку. Ипак, такве подухвате је нужно радити системски и поступно, уважавајући притом расположиве могућности, подршку доносилаца одлука и друге околности које имају неспоран утицај на израду и примјену будућих рјешења- закључила је Комненић.