<p>Приликом ранијег отварања установе</p>

Приликом ранијег отварања установе / Дан

Родитељи писали министарству и омбудсману: Фале логопеди, дјецу са аутизмом воде код приватника

У jедином центру овог типа у Црноj Гори стално су запослена четири логопеда од коjих jе jедан ангажован на половину радног времена, а активно услуге пружаjу jедан логопед ангажован на пуно радно вриjеме и jедан на пола радног времена, наводи омбудсман

Родитељи дјеце са аутизмом су се жалили Министарству здравља и Заштитнику људских права и слобода да, због недовољног бројa логопeда и стручњака у Центру за аутизам, дјецу морају да воде у приватне амбуланте. Према подацима Клиничког центра и Центра за аутизам, у тој установи на третмане долази 270 дјеце са тим развојним сметњама. Родитељи су истакли да Центар за аутизам нема довољно логопеда нити адекватне услове за третмане, а имају мањак термина за дјецу. Омбудсман је по жалбама родитеља у извјештају навео да постоjећи капацитети, кадровски и просторни, не гарантуjу нужне услове за пружање квалитетне заштите дjеци коjа имаjу потребу за континуираним третманима од стране логопеда, дефектолога, соматопеда и олигофренолога.

– Броj дjеце коjа имаjу потребу за различитим третманима, коjи у циљу ране интервенциjе и унапређења стања треба да се спроводе често и континуирано, увелико превазилази могућности постоjећег кадра да пружи адекватну подршку и помоћ. Наиме, у jедином центру овог типа у Црноj Гори стално су запослена четири логопеда од коjих jе jедан ангажован на половину радног времена, а активно услуге пружа свега jедан логопед ангажован на пуно радно вриjеме и jедан на пола радног времена. Незадовољство родитеља огледа се у чињеници да због евидентног дефицита логопеда, ове третмане обављаjу психолози коjи су прошли одређену едукациjу. Не улазећи у оцjењивање стручности и оцjену квалитета третмана коjе ова лица пружаjу дjеци, евидентно jе да родитељи немаjу повjерења и нису задовољни истим, те су принуђени да третмане остваруjу у приватноj пракси – истиче се у извјештају омбудсмана.

Потребна ревизија служби у Центру за аутизам

Заштитник наводи да национални центар овог типа треба да има много већи броj специjализованих стручњака коjи ће дjеци гарантовати континуирану и интензивну заштиту, подршку и праћење као и неограничаваjуће просторне и материjалне услове за рад.

– Неопходно jе ревидирати и свеобухватно анализирати капацитете свих постоjећих служби коjе у усвоjим редовима имаjу стручна лица за рад са овом категориjом дjеце, на локалном и националном нивоу, како би се међусобно увезали и мултидисциплинарно пружили недостаjуће услуге дjеци са сметњама у развоjу. Евидентну потребу за додатним стручним кадром могуће jе превазићи отварањем адекватног студиjског програма. Такође, повезаност Центра за аутизам са другим службама како здравствене, тако и социjалне заштите треба да буде стална и организационо напредниjа, како би се адекватно користила сва расположива стручна помоћ како у локалним заjедницама, тако и на нивоу државе – наводи се, између осталог, у извјештају.

Како наводе, заштитник jе спроводио поступак коjи се односи на здравствену заштиту дjеце у Центру за аутизам, развоjне сметње и дjечjу психиjатриjу, по обраћању родитеља.

– Закључено jе да та установа нема услове за пружање адекватног третмана дjеце са поремећаjима аутистичног спектра. У оквиру Центра са дjецом третмане спроводе психолог, логопед, соматопед, олигофренолог и социjални радник што наизглед гарантуjе мултидисциплинарни приступ у пружању заштите дjеци. Међутим, утисак jе да jе концентрациjа дjеце коjа користе услуге овог центра велика, те да jе физички неизводљиво организовати квалитетну заштиту сваког дjетета у складу са индивидуалним потребама. Незадовољство дугим временским периодом између два прегледа или третмана су исказали и родитељи дjеце. Када jе у питању просторна и материjална опремљеност, примjећуjе се да центар располаже веома малим простором, посебно имаjући у виду броj дjеце и броj третмана коjи се спроводе у овим просториjама. Ангажовани професионалци сматраjу да су им услови за рад прилично отежани просторном ограниченошћу, док су изразили задовољство техничком опремљеношћу. Осипање кадра и чињеница да дефектолози напуштаjу оваj центар, у потрази за радним мjестима са лакшим условима или бољим примањима, евидентно је и донекле оправдано. У образовном систему и приватноj пракси ови стручњаци имаjу много повољниjе услове. Стога jе неопходно успоставити различите механизме мотивисања стручних лица у циљу задржавања кадра и достизања наjвишег стандарда у пружању третмана дjеци – наводи омбудсман.