Сједиште Стејт департмента / Shutterstock

САД упозорава да Црна Гора није ријешила спорове међу религијским заједницама: Од устоличења Јоаникија значајан пораст вјерских тензија

Подсјећају да је 5. септембра 2021. група демонстраната уз подршку предсједника државе Мила Ђукановића покушала да спријечи поглавара Српске православне цркве у Црној Гори да преузме функцију

Државни секретаријат САД (United States Department of State), односно Министарство иностраних послова Сједињених Америчких Држава, у најновијем извјештају о стању вјерских слобода у свијету указује да су након 5. септембра, када је на Цетињу устоличен митрополит црногорско-приморски Јоаникије порасле вјерске тензије у Црној Гори. Подсјећају да је тог дана група демонстраната уз подршку предсједника државе Мила Ђукановића покушала да спријечи поглавара Српске православне цркве (СПЦ) у Црној Гори да преузме функцију. У извjештаjу се наводи да Влада Црне Горе поново ниjе предузела никакве кораке да ријеши спорове Српске православне цркве (СПЦ) и Црногорске православне цркве (МПЦ) у вези са власништвом над 750 православних обjеката коjи су у власништву СПЦ.

– Медиjи су 5. септембра 2021. објавили да се приликом устоличења митрополита СПЦ Јоаникија око 4.000 људи, уз подршку предсједника Ђукановића и укључујући кључне политичке опозиционе личности, окупило да протестују због устоличења на Цетињу. Демонстранти су се противили одржавању церемоније на Цетињу, историјској престоници земље. У покушају да спријече устоличење, демонстранти су користили камење, смеће и запаљене гуме као блокаде на путевима. Препреке су практично затвориле све путеве ка Цетињу, присиљавајући митрополита Јоаникија и патријарха Порфирија да на Цетиње дођу хеликоптером. Медији су објавили да је полиција употријебила сузавац, бљескалице, као и гумене метке (што је полиција демантовала) – наводи се у извјештају и додаје да је у немирима лакше повријеђено 50–60 особа, укључујући 20–30 полицајаца.

У диjелу извjештаjа у коме се анализира стање вjерских слобода у Црноj Гори, Стеjт департмент подсjећа на то да су 26. jануара 2021. ступиле на снагу измjене и допуне Закона о вjерским слободама, коjима су елиминисани захтjеви да се постоjеће вjерске групе региструjу ради стицања правног статуса и да вjерске групе даjу доказ о власништву над одређеном вjерском имовином како би задржале право на њу.

Православци чине 72 одсто становништва

Влада САД подсјећа да се, према попису становништва из 2011, у Црној Гори 72 одсто становништва изјашњава као православни хришћани, који углавном припадају или СПЦ или ЦПЦ, иако попис не прави разлику између православних група.

– Према подацима из 2020. НВО Центар за демократију и људска права, уз СПЦ је 90 одсто православног становништва, а уз ЦПЦ 10 одсто. Деценијски попис становништва из 2011. показује да 19,1 одсто становништва чине муслимани, 3,4 одсто католици, а 1,2 одсто атеисти. Додатно, не наводи вјерску склоност 2,6 одсто испитаника и неколико других група, укључујући адвентисте седмог дана (локално регистровани као хришћанска Адвентистичка црква), Јеховини свједоци, други хришћани, будисти и агностици, заједно чине мање од једног процента становништва. У Црној Гори живи отприлике 400 до 500 Јевреја – наводи се у извјештају.

Стеjт департмент наводи да jе Црногорска православна црква и даље нерегистрована, а да држава и даље нема темељни уговор са СПЦ, који је прије неколико година потписан са Римокатоличком црквом, Исламском и Јеврејском заједницом. У извјештају се указује да су вjерске групе наставиле да оспораваjу власништво Владе над неким вjерским имањима и пренос власништва над гробљима на општине или друге ентитете.

– Влада поново ниjе предузела никакве кораке да ријеши спорове СПЦ и Црногорске православне цркве (МПЦ) у вези са власништвом над 750 православних обjеката коjе држи СПЦ – наводи се у извjештаjу.

Подсjећаjу и на то да jе на конференциjи о Западном Балкану у jулу у Словачкоj предсjедник Црне Горе Мило Ђукановић изjавио да се присjећа 1990-их "када jе Српска православна црква стигла приjе воjске и да су они на исто – прво Црква, па онда воjска на краjу су били одговорни, између осталог, и за геноцид у Сребреници".

У извjештаjу пише и о томе да су у Никшићу, уочи локалних избора у фебруару, неидентификоване особе оскрнавиле Хаџи-Исмаилову џамиjу графитима на коjима jе писало "Сребреница", "Турци" и "Никшић ће бити Сребреница", што упућуjе на геноцид над хиљадама Муслимана 1995. године. Истичу да је током године било вандалских напада на богословску школу СПЦ и манастир, како на Цетињу, тако и приjава говора мржње према муслиманима и евангелистичким хришћанима.