Velike kadrovske promjene i partijski angažmani, koji su pratili promjenu vlasti u više navrata u Crnoj Gori u prethodne tri godine, uslovili su rasipanje i drastično umanjenje kapaciteta u javnoj administraciji. Činjenica da Crna Gora čak i kod kandidovanja jedinog projekta u oblasti životne sredine (unapređenja vodosnabdiјevanja Cetinja) na koji je stavljen fokus u ovom investicionom paketu, nije bila konkurentna u poređenju sa ostalim državama regiona Zapadnog Balkana, mora da upali alarm kod resornog Ministarstva da ozbiljno sagleda kapacitete službenika zaduženih za izradu projektnih prijedloga koji se šalju Evropskoj komisiji na evaluaciju, upozorili su sagovornici "Dana".
Podrška EU kroz projekte i nepovratna sredstva u oblasti zaštite životne sredine nam je neophodna imajući na umu da su nam za razvoj infrastrukture u ovoj oblasti potrebna ozbiljna finansijska sredstva koja Crna Gora sama teško može da investira.
– Svaka propuštena prilika za povlačenje finansijskih sredstava i rješavanje ovih problema je velika šteta po Crnu Goru i podrazumijeva odugovlačenje problema koje imamo u oblasti životne sredine. Međutim, informacija da su projekti koje je Crna Gora kandidovala za peti investicioni paket u okviru Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan, od strane Evropske komisije ocijenjeni kao preuranjeni ili nepogodni za finansiranje, nimalo ne čudi, kaže za "Dan" direktorica NVO Grin Houm Azra Vuković.
Dodaјe da se poslednjih godina, javnost konstantno zasipa informacijama o tome da prethodne Vlade nisu dobro radile svoj posao, ali ono što zapravo treba jeste strateški pristup i konkretan, stručan rad u pravcu rješavanja problema koje imamo.
– Nažalost, fokus je i dalje na greškama prethodnika, bez jasne strategije kako će se bilo koji problem u ovoj oblasti riješiti. Neodobravanje projekata, uz obrazloženje da niјesu dovoljno zreli ili podobni, upravo ukazuje na nedostatak strateškog pristupa koji prethodi ozbiljnoj i adekvatnoj pripremi projektne dokumentacije, kao i temeljan rad na projektnoj dokumentaciji. Ako uzmemo bilo koju podoblast, kada je riječ o zaštiti životne sredine, nama nedostaju strategije, a zakoni koje treba usaglasiti sa EU direktivama su u fazi nacrta i godinama čekaju na usvajanje. Među njima i Nacionalna strategija upravljanja kvalitetom vazduha koja je trebala biti usvojena za period od 2021-2029, Strategija o hemikalima, Nacionalna strategija biodiverziteta, Državni plan upravljanja otpadom i brojne druge. Bez donošenja strateških odluka ne može se očekivati podrška za ad-hok investiranje u projekte sa kojima se aplicira – zaključuјe Vuković.
Direktorica Centra za klimatske promјene Univerziteta Donja Gorica Ivana Voјinović kaže za "Dan" da јe ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan utvrdio značajan investicioni paket za region Zapadnog Balkana za implementaciju projekata koji su potrebni za napredak na putu ka EU.
– Ovaj dokument je zasnovan na reformi Instrumenta za pretpristupnu pomoć III (IPA III) i podrazumijeva mobilizaciju do devet milijardi eura sredstava za period 2021-2027. godine, uz potencijalno dodatnih do 20 milijardi eura iz novog Garantnog instrumenta za Zapadni Balkan. Investicioni paketi koje Evropska komisija priprema na osnovu ovog dokumenta za podršku projektima za šest država regiona Zapadnog Balkana u okviru deset, tzv. vodećih inicijativa, finansiraju se iz bespovratnih sredstava IPA III, bilateralnih doprinosa država članica EU i Norveške, kao i povoljnih zajmova međunarodnih finansijskih institucija (Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Razvojna banka Savjeta Evrope, Njemačka razvojna banka, Francuska razvojna agencija, Svjetska banka) i doprinosa privreda Zapadnog Balkana. Primarno finansijsko sredstvo za sprovođenje Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan je Investicioni okvir za Zapadni Balkan kao višedonatorska investiciona platforma koju vodi EU – istakla јe Voјinović.
Dodaјe da, budući da јe bila šefica Operativne strukture za komponentu IPA tri Operativni program za regionalni razvoj, viša programska službenica za implementaciju IPA dva programa i članica IPA sistema decentralizovanog upravljanja, i neko ko je upoznat sa reformom IPA tri, Voјinović skreće pažnju na to da su ključni kriterijumi za dodjelu finansijske podrške u IPA tri perspektivi: relevantnost (strateški značaj) i zrelost predloženih projekata.
– Ovo se prije svega odnosi na adekvatnu spremnost tenderske i projektne dokumentacije, kao i pravnih i tehničkih preduslova. Još u februaru ove godine kada je Vlada objavila spisak 12 projekata koje je kandidovala u Petom investicionom paketu, bilo mi je problematično što se na njemu iz Ministarstava ekologije, prostornog planirannja i urbanizma, tj. iz oblasti životne sredine našao samo jedan projekat, uprkos opštepoznatoj činjenici da su potrebe za projektima u poglavlju 27 enormne i da ovo poglavlje zahtijeva najviše bespovratnih sredstva i povoljnih kredita. Nažalost, čak ni taj jedini predloženi projekat – unapređenje sistema vodosnabdijevanja na Cetinju, nije odobren zbog nezrele i/ili nerelevantne pripreme. Neodobravanjem ovog projekta, vrijednosti od preko 10 miliona eura, uskraćeno je stanovnicima Cetinja da kroz rekonstrukciju cetinjskog vodovodnog sistema što prije ostvare pravo na poboljšano javno zdravlje, jačanje komercijalne infrastrukture i poboljšanje efikasnosti snabdijevanja vodom – izјavila јe Voјinović.
Ivana Voјinović ukazuјe da činjenica da Crna Gora čak i kod kandidovanja jedinog projekta u oblasti životne sredine na koji je stavljen fokus u ovom investicionom paketu, nije bila konkurentna u poređenju sa ostalim državama regiona Zapadnog Balkana, mora da upali alarm kod resornog Ministarstva.
