Удружење родитеља и УНИЦЕФ саопштили су да је самоубиство један од водећих узрока смрти младих узраста 15-29 година широм свијета. Национална дјечја СОС линија 116-111, родитељска СОС линија 080 888 888 и јачање социо-емоционалних вјештина адолесцената кроз школске и ваншколске активности кључни су за превенцију самоубистава у Црној Гори.
Поводом Свјетског дана превенције самоубистава, који се обиљежава 10. септембра, УНИЦЕФ и Удружење „Родитељи“ позивају на разбијање табуа о проблемима менталног здравља и пружање боље подршке дјеци, младима и њиховим породицама.
Глобално, више од 700.000 људи изврши самоубиство сваке године, а још је много више оних који то покушају. Самоубиство је један од водећих узрока смрти у свијету - изазива више смрти него маларија, HIV/AIDS, рак дојке, ратови и убиства. Такође је и глобално четврти водећи узрок смрти младих узраста 15-29 година, након саобраћајних несрећа, туберкулозе и насиља.
- Самоубиства се могу спријечити. Из тог разлога је UNICEF у Црној Гори подржао успостављање националне дјечје СОС линије 116-111 и родитељске СОС линије 080 888 888. Такође, подржавамо јачање социо-емоционалних вјештина адолесцената кроз школске и ваншколске активности. Позивамо националне и локалне власти да као приоритет поставе разбијање стигме која прати проблеме менталног здравља, као и да активније подрже младе и њихове породице да траже стручну подршку- истакао је шеф представништва UNICEF -а у Црној Гори Хуан Сантандер.
Како су навели, некада имамо потребу да разговарамо с неким ко није наш родитељ, наставник или пријатељ, а ко је особа од повјерења и ко нам може дати корисне савјете.
- То је сврха ове дјечје СОС линије, барем је ја тако видим- објашњава Јана Костић, млада репортерка УНИЦЕФ-а Црне Горе која је учествовала у продукцији ТВ рекламе за ову линију и њеној кампањи на друштвеним мрежама.
Више од 2,000 дјеце и младих позвало је ову линију од када је почела да ради у децембру 2018. године. Њом управљају стручне особе с лиценцом за тај посао које су запослене у Дјечијем дому „Младост“ у Бијелој. Најчешћи захтјеви за помоћ тичу се проблема с вршњацима, родитељима, браћом и сестрама, неразумијевања потреба дјеце од стране њихових родитеља, губитка члана породице, депресије, дискриминације и сексуалности.