Савјет Радио-телевизије Црне Горе (РТЦГ) јуче није успио да се договори око уступка за 129 бивших радника Јавног сервиса који су изгубили спор против те куће и плаћају судске трошкове од неколико стотина хиљада еура. Одлучено је да се на електронскоj сjедници размотри да ли могу да направе уступак и да радници, умјесто на 36, дуг плате у 60 мјесечних рата. У питању је спор који траје дужи низ година, а све је почело када су радници приjе око 30 година од плата издваjали пет одсто за репетиторе и емисионе центре за емитовање програма РТЦГ. Деведесетих година jе, међутим, емисиона техника издвоjена из РТЦГ и припоjена Пошти Црне Горе, од чега jе jедан дио приватизово Телеком. Радници коjи су били везани за емисиону технику су добили ваучере и новчане накнаде, а остали су сматрали да су оштећени, jер су сви улагали у ту технику. Покренули су спор против РТЦГ, али су га изгубили.
Правница Ирена Вешовић jе рекла да они оваj дуг мораjу да плате и да ту нема дилеме, са чим је био сагласан и члан Савјета Филип Лазовић истичући да jе судска одлука нешто што се мора испоштовати, и да се jедино може ићи ка томе да им се повећаjу рате. Мариjана Цамовић Величковић је тражила да се радницима отпишу камате и да је РТЦГ у могућности да то уради, а истакла је да је једном адвокату исплаћује чак 700.000 еура од чега 200.000 је ПДВ, те је тражила да се то испита.
Генерални директор РТЦГ Борис Раонић казао је да би отписивање камата било незаконито, те да су они обавезни да поштују судску пресуду.
Савјет је разматрао више приговора који су поднијети омбудсману РТЦГ Даниjели Поповић и нијесу уважили њену препоруку да се уважи приговор Медија центра на емисиjу "Гледаjмо се" у коjоj jе било риjечи о уговарању бракова и тражењу невjести по Албаниjи, а чланови су истакли да је у прилогу само приказана истина. Филип Лазовић је указао да садржај није угрозио ничије достојанство, те да је чињеница да такви бракови постоје. Његов колега Наод Зорић је оцијенио да је у питању приказивање људске судбине, док је Маријана Цамовић Величковић имала другачије мишење наводећи да "грађани воле да виде и риjалити па га Jавни сервис неће и не смиjе приказивати".
