Да све више грађана тражи помоћ државе, показују подаци из дијела центара за социјални рад. Само током ове године подгоричком Центру за социјални рад, који је уједно и највећи у држави и укључује и градске општине Голубовци и Тузи, достављено је преко 24.000 захтјева са социјала давања и помоћ.

Од почетка године било је 24.238 захтjева, од тога броjа 6,5 одсто jе негативно ријешено, односно 22.662 позитивно и 1.576 негативно, одговорено је "Дану" из подгоричког Центра, на питања колико им је од почетка године достављено захтјева за социјална примања и помоћ и колико је одобрено.
Одговарајући на наша питања, директорица подгоричког Центра за социјални рад Марија Поповић каже да мјесечно добију од 900 до 1.700 захтjева за социјална давања.
– У септембру је додатно било 11.900 захтjева за дjечjи додатак за дјецу до шест година, а у октобру 367 захтjева за дјечји додатак до шест година, у новембру 281 захтjев за додатак за дјецу до шест година – наводи се у одговорима Поповићеве.

Када су у питању захтјеви за социјална давања, наjвише пристиглих је, како кажу у Центру, за додатак за његу и помоћ, jеднократне новчане помоћи, материjално обезбjеђење…

Центар за социјални рад у Никшићу мјесечно прими више стотина захтјева за неку од помоћи коју материјално угроженом становништву пружа та установа. Према подацима које нам је доставила Данијела Николић, из никшићког Центра у новембру су имали 105 захтјева за тренутне новчане помоћи и чак 726 захтјева за ваучере за куповину намирница.
– У истом мјесецу исплаћено је 67 једнократних новчаних помоћи и одобрен дио ваучера. С обзиром на то да је већина захтјева поднесена послије 20. новембра и да је већина захтјева достављена без доказа који су накнадно тражени, очекујемо да ћемо податак о укупној додјели имати када се заврши тај дио законске процедуре. Током децембра ће бити додијељена и већина ваучера за које су пријаве поднијете у новембру – навела је Николићева у одговорима на наша питања.
Из средстава Центра за социјални рад Никшић, током 2020. године (подаци су из извјештаја о раду установе), исплаћене су 993 једнократне новчане помоћи у укупном износу од 49.900 еура, и 28 помоћи у храни за шта су издвојена 1.063 еура.

Бјелопољска општина је трећа по величини, па се тако налази исто при самом врху по броју корисника разних врата помоћи када су у питању социјална давања. Према информацији из Центра за социјални рад, за различите врсте материјалних давања у последњих дванаест мјесеци поеднесена су 1.004 захтјева који се односе на остваривање права из области материјалних давања и права на услуге из области социјалне и дјечје заштите.

Кажу да се већина захтјева односи на остваривање права на основна материјална давања (материјално обезбјеђење, личну инвалиднину, додатак на његу и помоћ, здравствену заштиту, трошкове сахране, једнократне новчане помоћи, накнада родитељу старатељу корисника права на личну инвалиднину) и на захтјеве за остваривање услуга у области социјалне и дјечје заштите.

– За назначени период поднијет је највећи број захтјева за увјерења о коришћењу права или услуга у систему социјалне и дјечје заштите 250, повластице на путовање лица са инвалидитетом 217, додатак за његу и помоћ 90, субвенција за електричну енергију 60, додатак за дјецу до шест година 57, накнада за новорођено дијете 47 захтјева – каже Весна Минић, директорица бјелопољског Центра.

У барском Центру за социјални рад на мјесечном нивоу поднесе се 30 захтјева у просјеку за једнократне новчане помоћи. У децембру тај број зна да буде и већи.

– У овом мјесецу припремамо се за подјелу новогодишњих поклона за 40 дјеце на хранитељству и у институцијама, као и за 19 старих лица у Дому у Рисну (14) и Бијелом Пољу (5). Оно што је карактеристично јесте да је у новембру исплаћен редован дјечји додатак за 665 дјеце, односно 2.513 за дјецу до шест година – каже директор барског центра Слободан Ђоновић.

Директор Фондације "Банка хране" Марина Медојевић у изјави за "Дан" упозорава да једнократна новчана помоћ за коjу се људи обраћаjу органима државе када су у невољи jе ограничена, како по учесталости тако и по износу.

– Наjвише два пута у години дана, људи у стању потребе могу добити ову новчану помоћ, а она се одређуjе по дискреционоj процjени службеника и расположивом новцу коjу имаjу за ту намjену тада. Из искустава знамо да та помоћ може бити десет еура, колико су jе добиле неке породице коjима jе "Банка хране" помагала али и преко 1.000 еура, коjу су добили они коjима помоћ ниjе била ни потребна (функционери), што говори да је праведност модела помоћи упитна. Повод коjим се људи обраћаjу за помоћ центрима за социjални рад (ЦСР) јесу задовољење основних људских потреба, коjе jе држава у обавези да обезбиjеди свим члановима друштва: храна, гриjање, стан, обућа, одjећа… по Европскоj конвенциjи о људским правима и другим међународним документима, коjе jе Црна Гора ратификовала. У молби за помоћ мора бити наведено за коjе сврхе се тражи (куповина основних животних намирница, плаћање струjе или стана, куповина огриjева, лиjечење…) те можемо констатовати да се без велике муке наjвећи броj људи jе не тражи – оцјењује Медојевићева.

Упозорава да се повећава броj људи услед економске кризе изазване пандемиjом, коjима треба сигурност у виду социjалне помоћи, а код нас jе она наjчешће изражена у материjалном обезбjеђењу породице(МОП), коjу jе тешко добити jер jе потребно да скоро па немате ништа да би била одобрена.

– Социjална помоћ jе реално веома ниска и од ње се не може живjети. МОП би морао пратити раст циjена и плата, и отуд чуди да у проjекту "Европа сад" нема ни риjечи о томе, као ни о незапосленима коjи спадаjу у категориjу с наjвећим ризиком од сиромаштва – нагласила је Марина Медојевић.