Годинама све више породица, посебно у стању социјалне потребе и са сјевера државе, одлази из Црне Горе, најчешће у Њемачку. Тако је урадила и једна самохрана мајка из Подгорице, која је у нашој држави живјела од 180 еура мјесечно, док сада у Њемачкој добија око 2.400 еура на мјесечном нивоу, дакле око 13 пута више. Каже да коначно живи достојанствен живот. Овој самохраној мајци Њемачка плаћа станарину и струjу, а свако диjете мора имати своjу собу – таква су правила. Она добија 1.000 еура новчане помоћи од државе и 1.400 на име дjечjег додатка, 350 еура по дjетету, а све што је везано за школу је бесплатно. Иначе, била је корисница помоћи "Банке хране".
Овај податак довољно говори каква је социјална политика у Црној Гори. Нажалост, ни са промјеном власти стање се није промијенило, а у овој области није евидентиран напредак. Корисници који примају социјалну помоћ немају достојанствен живот, јер та новчана средства нијесу довољна ни за мјесечне рачуне.
Социјална давања у протеклој години повећана су за свега од 82 цента до 1,56 еура, али дошло је и до смањења броjа корисника социjалних давања. Броj породица коjе су корисници материjалног обезбjеђења, према подацима Министарства финансиjа и социjалног старања, у септембру 2021. био jе 7.732 са 26.250 чланова, што представља смањење у односу на 2020. када jе то право према подацима Управе за статистику остваривало 8.509 породица са 28.718 чланова, док их је годину раније било 8.777 фамилија са 29.470 чланова. То значи да jе до септембра броj корисника материjалног обезбjеђења смањен за 1.045 породица, са 3.220 чланова.
Да се Црна Гора налази у веома тешкој социјалној и економској ситуацији говоре и све веће незадовољство грађана који свакодневно траже излаз кроз могућности неког примања, одласка из Црне Горе, разних протеста и најаве нових, оцјењује у изјави за "Дан" Алмер Мекић, извршни директор бјелопољске Невладине организације "Еуромост", која се бави проблемима исељавања и социјалног стања грађана.
Мекић сматра да су доносиоци одлука због партијских интереса занемарили грађане.
– Ако се оваква ситуација настави у новој години, неминовани су социјални немири, посебно на сјеверу Црне Горе, као и већи одлазак наших грађана који ће спас тражити ван наше државе – сматра Мекић.
Додаје да имамо ситуацију да су у 2021. години све цијене на прехрамбене производе повећане од педесет до сто посто, а да су примања грађана остала иста.
– Оваквом ситуацијом посебно су сада угрожене социјалне категорије и лица са посебним потребама, којима не само да им се нијесу повећавана примања, већ, како и сами наводе, касне им неколико мјесеци. Такође су произвођачи и привредници на сјеверу Црне Горе доведени пред затварање, због све већих обавеза према радницима, држави и добављачима, тако да се у новој години очекују и отпуштања радника и све већи број незапослених. Колико су грађани незадовољни и сами смо се као удружење увјерили кроз свакодневну комуникацију са грађанима. Они нам се константно обраћају за помоћ у нади да наша НВО може да им помогне, јер су изгубили повјерење у локалне и државне институције за које наводе да им само обећавају, а да од тога нема ништа. Сви доносиоци одлука морају схватити да све своје партијске интересе морају оставити по страни и посветити се проблемима грађана и како да изађу из ове тешко економске ситуације – поручује Мекић.
Предсједница Фондације "Банка хране" Марина Медојевић казала је за "Дан" да су све одговорне државе 2020. и 2021. године понудиле нове социјалне сервисе и финансијску помоћ грађанима коjу су запали у зону немаштине због корона кризе.
– Они коjи су наjугрожениjи, незапослени (евидентирани и неевидентирани, односно они коjи су изгубили повjерење у Завод за запошљавање и не приjављуjу се и коjи су због новонасталог стања постали социjално угрожени, jеднородитељске породице коjима приjети сиромаштво, као и пензионери са ниским примањима, код нас су изостављени из мjера подршке система. Код нас сви коjима треба помоћ немаjу подршку, иако се декларишемо као држава социjалне правде. Да имамо социjалне картоне какви су морали бити, знали бисмо тачно коме помоћ треба. Ти људи би морали имати помоћ коjа чува њихово достоjанство – истакла је Медојевић.
Додаје да због строгих правила за остваривање социjалне помоћи, помоћ не добиjаjу они коjи су у потреби како би задивољили барем минималне потребе за основним потребама: храном, огревом – струjом, станарином.
– Наша социjална примања су толико ниска да су jош 2014. била предмет интересовања Комитета за социjална и економска питања при УН. Сугерисано нам jе да та помоћ мора бити виша и пратити трошкове живота угрожених. Нисмо послушали, као што ни сада не слушамо препоруке Уницефа за привременим попуштањем, барем док траjе криза, неких од критериjума за провjеру прихода и имовине онима коjи се обраћаjу држави за социjалну помоћ како би имали барем неку сигурност прихода – изјавила је Медојевић.
Подсјећа да ко задовољи строге критериjуме за додjелу социjалне помоћи, читавих 15 критериjума, добиће од 69,39 еура за jедночлано домаћинство, односно 131,92 еура за пет и више чланова домаћинства.
– Породице коjе добиjу МОП имаjу могућност да добиjу дjечjи додатак за наjвише петоро дjеце у породици, у износу од 44 еура. Имамо негативан приридни прираштаj, а ограничавамо дjечји додатак код социjално угрожених коjи примаjу социjалну помоћ на петоро дjеце. Имамо високе циjене хране за бебе и све што су њихиве потребе. Накнада по основу рођења дjетета до навршене jедне године живота дjетета коjу може да оствари незапослено лице или корисник социjалне помоћи неприхватљиво је ниска – наводи Медојевић.
Поручује да социjална политика мора бити мjера одговорности и хуманости jедне државе.
– Незапослени нијесу паразити коjи траже било шта, осим достоjанственог радног мjеста.
Самохраним маjкама треба подршка да би могле радити у виду сигурног мjеста за њихову дjецу док раде и алиментациjа коjа им буде често ускраћена због сиромаштва или неодговорности другог родитеља – нагласила је Медојевић.
Она је указала да рецимо у Њемачкој корисницима обезбјеђују достојанствена социјална примања, напомињући да када jедан родитељ не измириjу обавезу алиментациjе, родитељ који издржава дјецу добиjа од државе jош додатних 700 еура мjесечно по том основу.
