На Свjетски дан менталног здравља, коjи се обиљежава 10. октобра, УНИЦЕФ позива владе, jавни и приватни сектор да повећаjу улагања у ментално здравље дjеце, адолесцената и њихових старатеља и да утичу на превазилажење стигме коjа прати оваj проблем.
– Сваком дjетету и адолесценту треба да пружимо могућности да научи да препозна различите емоциjе и да њима управља. Из тог разлога, треба повећати броj психолога у црногорским школама и градити школско окружење коjе с лакоћом и у складу с индивидуалним потребама пружа адекватну подршку сваком ученику и наставнику. Подршка менталном здрављу jе и образовни програм за развоj социо-емоционалних вjештина коjи jе, уз подршку УНИЦЕФ-а, уведен у црногорски образовни систем. Такође, обезбjеђивањем бесплатних спортских и културних активности за дjецу и младе у свакоj локалноj заjедници помажемо им да буду здрави. Коначно, кроз школе родитељства, СОС линиjе за родитеље и дjецу и друге сервисе подршке породици помажемо старатељима да подижу ментално здраву дjецу – поручио jе шеф представништва УНИЦЕФ-а у Црноj Гори Хуан Сантандер.
Према глобалном извjештаjу УНИЦЕФ-а, обjављеном 5. октобра, Стање дjеце у свиjету 2021. године − На уму ми jе: промовисање, заштита и брига о менталном здрављу дjеце, у коjем jе изниjета до сада наjопсежниjа анализа УНИЦЕФ-а о менталном здрављу дjеце, адолесцената и старатеља у 21. виjеку, ментално здравље дjеце обликуjу генетика, животна искуства и утицаj околине од наjраниjих дана, коjи укључуjе родитељство, школовање, квалитет односа, изложеност насиљу или злостављању, дискриминациjу, сиромаштво, хуманитарне кризе и хитне здравствене ситуациjе, попут пандемиjе ЦОВИД-а-19, и утичу на њега током циjелог живота.
Из представништва УНИЦЕФ-а у Црноj Гори наводе да док заштитни фактори, попут посвећених старатеља пуних љубави, безбjедног школског окружења и позитивних односа с вршњацима, могу помоћи у смањењу ризика од менталних поремећаjа, извjештаj упозорава да значаjне препреке, коjе укључуjу стигму и недостатак финансиjских средстава, сприjечаваjу велики броj дjеце да одрже добро ментално здравље или приступе подршци коjа им jе потребна.
Процjењуjе се да у свиjету више од jедног адолесцента од њих седам, у доби 10–19 година, живи с диjагностикованим менталним поремећаjем. Скоро 46.000 адолесцената изврши самоубиство сваке године, што jе међу првих пет узрока смрти у овоj старосноj групи. У већини земаља, и развиjених и неразвиjених, ментално здравље и психосоциjална подршка су стигматизовани и недовољно финансирани.
- Како пандемиjа ЦОВИД-а-19 улази у трећу годину, њен утицаj на ментално здравље и добробит дjеце и младих и даље jе веома значаjан. Према наjновиjим доступним подацима УНИЦЕФ-а, глобално jе више од 1,6 милиjарди деце претрпjело одређени губитак у области образовања. Поремећаj свакодневних навика, образовања, разних видова рекреациjе, као и брига за породичне приходе и здравље, чине да многе младе особе живе у страху, љутњи и забринутости за своjу будућност.
Иако jе утицаj на животе дjеце непроцjењив, нова анализа Лондонске школе економиjе у извjештаjу указуjе да се изгубљени допринос економиjама, због менталних поремећаjа коjи доводе до инвалидитета или смрти код младих, процjењуjе на скоро 390 милиjарди долара годишње - наводи се у саопштењу.
