Вршилац дужности директора Директората за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Миодраг Бешовић казао је у разговору за "Дан" да ће у предстоjећоj пожарноj сезони моћи да рачунају на само jедан авион за гашање пожара. Објаснио је да је разлог за то, нажалост, инцидент коjи се догодио недавно приликом гашења пожара када jе jедан авион за те потребе оштећен.
– Улажемо максималне напоре да се авион оспособи у што скориjем року. За гашење пожара током ове сезоне на располагању ће нам бити и ресурси Воjске Црне Горе са три хеликоптера, као и око 200 припадника воjске - каже Бешовић.
Говорећи о капацитетима пред пожарну сезону, Бешовић је истакао да је систем заштите и спасавања у Црноj Гори, у складу са важећом легислативом, успостављен сходно европском постулату децентрализациjе.
– То значи да је у случаjевима пожара у шумама и на отвореном простору, коjи се могу очекивати током пожарне сезоне ове године, утврђен начин спровођења мjера заштите и спасавања на локалном и националном нивоу. Дакле, први одговор на пожаре ће дати службе заштите и спасавања коjе су успостављене у оквиру jединица локалне самоуправе и коjе располажу са око 600 извршилаца, те са око 200 ватрогасно-спасилачких возила. Такође, допринос у адекватном спровођењу планираних мjера даће и шест добровољних ватрогасних друштава са око 150 припадника и 20 ватрогасних возила. Када су у питању људски и материjални ресурси Директората напомињемо да су извршене припреме за дjеловање током пожарне сезоне.
Напомињем, да уколико буде било потребе, са великим степеном извjесности можемо рачунати на значаjне ресурсе сусjедних држава, као и на ресурсе земаља чланица Механизма цивилне заштите ЕУ и НАТО, истакао је Бешовић.
Након преузимања руководне функциjе у Директорату и упознавања са активностима коjе су у претходном периоду реализоване, Бешовић као позитивне примјере наводи активности на успостављању легислативног оквира кроз израду закона о заштити и спасавању, стратегиjе за смањење ризика од катастрофа, те националне планове заштите и спасавања за шест различитих врста ризика.
– Затим набавку 59 ватрогасно-спасилачких возила, успостављање Фонда за заштиту и спасавање, те реализациjу многоброjних програма и проjеката у сарадњи са међународним и другим организациjама коjи су у значаjноj мjери унаприjедили систем заштите и спасавање у људском и у материjалном контексту. Са друге стране, недвосмислено су утврђени и недостаци коjи се односе на неадекватно коришћење ресурса Авио-хеликоптерске jединице и недостатак потребног броjа летјелица за гашење пожара, недостатак националног тренинг центра за стручно оспособљавање и усавршавање припадника оперативних jединица за заштиту и спасавање, недостатак опреме за трагање и спасавање из рушевина, непостоjање формираних jединица и тимова цивилне заштите итд. У наредном периоду ћемо радити на унапређивању система заштите и спасавање, кроз рjешавање наведених недостатака, најавио је Бешовић, коментаришући затечено стање.
Говорећи о броју и стању атомских склоништа, Бешовић појашњава да је уредбом Владе о измjенама и допунама уредбе о организациjи и начину рада државне управе, од септембра 2006. године, дефинисано преузимање послова цивилне заштите од Министарства одбране, као и свих склоништа за коjе jе био претходно надлежан војни ресор.
– Током претходног периода извршен jе детаљан преглед склоништа у Црноj Гори, ради утврђивања њиховог функционалног стања и предлагања њихове будуће намjене. Напомињемо да су у Црноj Гори изграђена 23 jавна склоништа са око 4.700 склонишних мjеста; 105 блоковских и кућних склоништа са око 16.277 склонишних мjеста; 46 склоништа у обjектима привредних друштава, других правних лица и државних органа са око 6.725 склонишних мjеста и породична склоништа. Такође, службеници МУП-а током 2012. године извршили су обилазак склоништа на читавоj териториjи Црне Горе, са циљем детаљног сагледавања њиховог стања и стицања увида у стање електричних броjила, о чему jе сачињен и записник, наводи Бешовић.
Додаје да је након детаљног сагледавања стања склоништа у Црноj Гори, констатовално да на великом броjу њих недостаjу врата, електро и водоводне инсталациjе, оштећени су вентилациони системи, те грађани несавjесно одлажу отпад испред склоништа.
– Што се тиче њиховог одржавања, до сада ниjесу уложена никаква средства, а да би се бар jедан дио склоништа привео намjени била би потребна веома велика финансиjска средства, што jе свакако велики проблем. Влада Црне Горе jе 2015. године усвоjила информациjу о стању склоништа на териториjи Црне Горе коjом приликом jе 18 склоништа дато на употребу и коришћење Министарству унутрашњих послова, док су сва остала склоништа предата на даљу надлежност Управи за имовину, изјавио је Бешовић.
Бешовић наводи да не постоjи обавеза успостављања центра за евакуциjу, већ се мjесто/зоне за евакуациjу утврђуjу сходно конкретним ситуациjама на терену.
– То значи да jе дефинисање центра за евакуациjу потпуно непотребно и несврсисходно, оцијенио је Бешовић.
