Никад није касно за нове почетке (илустрација)

Дуже од двије године посао чека 29.000 грађана

У оваквоj ситуациjи сасвим нормално се jавља осjећаj неправде и неjеднаких шанси jер дугорочно незапослени губе наду да ће икада остварити jедно од своjих основних права, какво jе право на рад, поручује Ивана Михаиловић

На крају прошле године у Црној Гори је било незапослено око 47.800 грађана, од којих 29.200 или 61,1 одсто посао тражи дуже од двије године, те се самим тим сматрају као дугорочно незапослена лица која се теже враћају на тржиште рада, показују најновији подаци Управе за статистику. Према подацима Монстата, лани је 12,1 хиљада или 25,3 одсто незапослених лица тражило посао краће од 12 мjесеци, а до двиjе године 6,5 хиљада или 13,6 одсто. Мање од пола године на посао је чекало свега 7.500 грађана.
Замjеник генералног секретара Уније слободних синдиката Ивана Михаиловић каже да поред високе стопе незапослености, несразмjерног регионалног развоjа, па самим тим и унутрашњих миграциjа радне снаге, тржиште рада у Црноj Гори, годинама уназад, карактерише и дугорочна незапосленост. Указује на податак Завода за запошљавање за прошли мјесец, према којем чак 28.554 лица чекаjу на посао до једне године, док њих 15.924 чека и преко три године.
– Висока стопа незапослености, недовољна економска активност у погледу отварања нових радних мjеста као генератора запошљавања, препознати проблеми везани за непотизам и кронизам, неусклађеност потреба тржишта рада и образовног система, само су неки од разлога дугорочне незапослености као негативне и забрињаваjуће поjаве на тржишту рада у Црноj Гори, коjа посебно погађа младе раднике и раднице. Годинама уназад постоjи нужна потреба да се изнађу механизми коjи ће олакшати ову транзициjу. Дугорочна незапосленост погађа, како поjединце, тако и друштво у цjелини jер су сви на губитку. Код лица коjа дуго чекаjу на запослење, посебно када jе риjеч о онима коjа дуго чекаjу на прво запослење, долази до обезвређивања стечених знања и вjештина, контакт са тржиштем рада опада, jавља се обесхрабреност па самим тим и опада интензитет тражења запослења – оцјењује за „Дан” Михаиловићева.

Политика дијели, али ће нас социјални проблеми мирити

Предсједник Удруженог синдиката државних институција, дугогодишњи синдикалац Веселин Вујановић каже да би, умјесто што енергију трошимо на расправе о идентитетским и националним питањима, требало да се усмјеримо на стратегије, а не само на ланове запошљавања.
– У доба социjализма постојали су jавни радови, људи раде нешто корисно и плаћа их држава. Значи у корист државе, а заради се. Мислим да нам и данас тако нешто треба. У туризму се немамо чему надати, пољопривреда нешто и може да уради. Пандемиjа jе дониjела многе промјене и угоститељство више неће бити исто. Кад вјетар дува, паметан прави вjетрењачу, а луд иде у пећину. Стога се морамо прилагодити новом времену, прихватити нове технологије и начине рада. Од ових вјештачких тензија нема среће, јер нема користи од махања било којом заставом, док нам је литар уља 1,80 еура. Не знамо како претећи 1. маj. Ако нас jе политика дебело подиjелила, социjална проблематика ће нас мирити. Срећан Први маj, па ко преживи, причаће – поручује Вујановић.

У оваквоj ситуациjи, како каже, сасвим нормално се jавља осjећаj неправде и неjеднаких шанси jер незапослени губе наду да ће икада остварити jедно од основних права, какво jе право на рад.
– С друге стране, дугорочна незапосленост води ка раслоjавању друштва, неjеднакости, већих издавања за социjална давања и давања по основу незапослености, те оно што jе наjважниjе друштво у цjелини остаjе ускраћено због недовољно искоришћеног потенциjала. Дугорочна незапосленост са коjом jе нераскидиво повезан лош социоекономски стандард, jедан jе од разлога напуштања земље, посебно оног наjпродуктивниjег диjела радно способног становништва – наводи Михаиловићева.
Према ријечима Ненада Марковића из Савеза синдиката, проблем незапослености jе, нажалост, дугорочан и везан за неадекватно школство, односно образовање.
– Тако да и поред примjедби, посебно из реалног сектора, немамо напретка у сагласjу и потребама друштва. Ниjе схватљиво да се и данас позивамо на позитивна рjешења из периода социjализма, а окренути смо тржишту и стварању профита на истом. Преквалифакациjе су неопходне и мораjу почивати на програмима привреде и стварним потребама рада – рекао је Марковић у изјави за наше новине.