Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма ускоро ће предложити Влади да стави ван снаге закључак од 10. априла 2017. године којим је фирми Дуклеј марина, чији је власник амерички бизнисмен Неил Емилфарб, омогућено да наставе да користе Луку Будва и након истека уговора, а све док држава не нађе концесионара. Захтјев за стављање ван снаге закључка који је донијела претходна Влада, министарству на чијем челу је Ратко Митровић, доставио је прошле седмице директор ЈП Морско добро Младен Микијељ. Он је тражио да се закључак стави ван снаге и да се Лука Будва врати на управљање Морском добру. „Дан“ је у вези са овим више информација потражио од министра Митровића.
– Тежи се ка томе да се Лука Будва врати на управљање Морском добру. Ићи ћемо у том правцу ка Влади – казао је Митровић.
На питање да ли ће се то наћи на сјутрашњој сједници Владе, казао је да вјероватно неће, јер није разматран ни на јучерашњој сједници Комисије за економску политику Владе, али је поновио да се иде ка томе да се закључак ускоро стави ван снаге.
Микијељ је у ургентном допису ресору Ратка Митровића, који „Дан“ посједује, казао да је Морско добро са фирмом Дуклеј марина закључило уговор о коришћењу морског добра 11. априла 2002. године и чак 14 анекса уговора до 11. априла 2017. године.
– Анексом шест основног уговора, усвојен је захтјев корисника за реализацију инвестиционог програма и дата могућност продужења основог уговора за десет година, до 11. априла 2027. године. Улагања нису урађена сходно инвестиционом програму и анексу шест, те је апсолутно неосновано продужење уговора до 2027. године – пише у допису Микијеља који „Дан“ посједује.

Даље је навео да будући да није закључен уговор за додатни период, којим се продужава закуп за десет година, Влада је закључцима од 10. априла 2017. године наложила ЈП Морско добро да непосредно уступи дио морског добра на коришћење привредном друштву Дуклеј марина. Тачком три предметних закључака простор се привремено уступа на коришћење друштву Дуклеј марина до завршетка процедуре за додјелу концесије, уз накнаду дефинисану у складу с важећим цјеновником почетних накнада за коришћење морског добра – појаснио је Микијељ који је почетком марта именован за извршног директора.
Привременим уговором о коришћењу морског добра утврђена је накнада за коришћење морског добра од 179.225 еура плус ПДВ. Микијељ је навео да су за 2018. и 2019. годину закључени анекси привременог уговора, док анекс три за 2020. годину није закључен јер корисник и поред позива и достављања опомене није приступио његовом закључењу, нити је у предвиђеном року уплатио накнаду за 2020. годину, а наставио је да користи предметни локалитет.
– Тек након доласка новог руководства на чело Морског добра, а вјероватно због бојазни да се неће толерисати кршење закона и уговора, 16. марта су уплатили 150,87 хиљада еура, а дан касније 54,3 хиљаде еура на име коришћења морског добра у захвату Луке Будва за 2020. годину. Указујемо да се ради о штетном уговору за Морско добро с обзиром на то да је корисник од 2002. до 2017. године плаћао накнаду од око 29 хиљада еура. То указује да се ради о недмосмисленој користи коју остварује корисник, будући да је цијена изнајмљеног веза за јахту за период од годину дана покривала цјелокупан износ годишњег закупа. Такође, корисник је у претходном периоду све учинио да „истисне“ грађане, због чега су грађани у више нарата протестовали, јер им није било омогућено да вежу барке – истакао је Микијељ. Стога су предложили ресорном министарству и Влади да, сходно законским одредбама, хитно ставе ван снаге закључке Владе од 10. априла 2017. године.
– Закључци су незаконити, јер се непосредно, без тендера, даје на коришћење имовина у власништву државе, па предлажемо да донесете нове, на закону засноване закључке, којим се Лука Будва враћа на управљање и коришћење ЈП Морско добро, како би јавно предузеће у сарадњи са Општином Будва, у најкраћем могућем року створило услове за давање под закуп/на концесију предметног локалитета, све сходно законским прописима Црне Горе – закључио је Микијељ.
Д.М.