У претходних деценију и по расле су плате, пензије и бруто домаћи производ (БДП), али са њима и јавни дуг, незапосленост, спољнотрговински дефицит и цијене. За деценију и по смо успјели да распродамо све што се могло продати од државних предузећа, па је мали број предузећа која су остала у државном власништву. Тако су у приватне руке прешли Комбинат алуминијума, Рудници боксита, Контејнерски терминали, док је на све начине држава покушала, али није успјела да приватизује Институт Игало, Будванску ривијеру и да аеродроме Тиват и Подгорица да под концесију. Многи пројекти нијесу реализовани, а највише мука нам задаје аутопут који ће државу коштати преко милијарду.
Годинама смо слушали приче како је Црна Гора економски тигар, лидер на Балкану, а онда је дошла пандемија и показала колико је наша економија јака. Имали смо највећи пад економије у Европи од 15,2 одсто и корона криза је показала колико је погубно то што смо ослоњени доминантно на туризам.
Статистички подаци показују да је просјечна плата 2006. била 282 еура, а 2020. године 524 еура, што је раст од 85,8 одсто. С тим што овај податак треба узети са резервом, с обзиром на то да је просјечна плата само до 2009. године порасла за 64 одсто на 463 еура, а од тада је повећана за 61 еуро или 13 одсто у односу на 2009. годину. Истовремено, према подацима Монстата, потрошачке цијене су у 2020. години у односу на 2006. годину порасле 38,3 одсто, док од маја 2006. до априла 2021. године биљеже раст од 44,5 одсто, саопштили су из Монстата. По овим подацима би се рекло да су плате порасле 40 одсто више од цијена, односно да нам је стандард бољи за око 40 одсто него 2006. године, али тешко да овај податак важи у пракси за велики дио становништва који прима просјечну плату или плату мању од просјека.
Просјечна пензија је 2006. године износила 142,8 еура, а у априлу 2021. 293,2 еура, што је дупло више. Минимална пензија, како су казали из Фонда ПИО, прије 15 година била је 52,5 еура, док је сада 147 еура, што је скоро три пута више. Јавни дуг је 2006. године износио 700 милиона, а на крају 2020. године 4,4 милиона без депозита, што је седам пута више. Истовремено, БДП је са 2,17 милијарди у 2006. години порастао на 4,2 милијарде у 2020. години. У 2019. години је био скоро пет милијарди. Спољнотрговински дефицит је прије 15 година износио 1,3 милијарде, а лани 1,74 милијарде. Извоз је увећан за 36 милиона, а увоз за 450 милиона од 2006. године. Стање у јавним финансијама је, дакле, јако лоше и БДП је без депозита прешао границу од 100 посто јавног дуга.
Координаторка мајки корисница накнада Жељка Савковић сматра да је Црна Гора на истом мјесту гдје и 21. маја 2006. године.
– Ни метар шире, ни метар уже. Неко богатиjи за милионе, неко ни за хљеб. Док су многима одузимана права, стечена своjина, поjединци коjи су славили независност са руком на срцу, богатили су се од тога. Славила се независност, пунили приватни рачуни, а празнили џепови и новчаници нас обичних смртника. Па, посланици могу имати стечено право, а маjке са троје и више дјеце не могу. Радник не може добити Уставом загарантовану отпремнину, али зато поjединци из све три категориjе власти могу кредите и станове по привилегованим условима. Неко може имати зграду, а неко ни метар квадратни. Неко гладан са 2.000 еура а неко сит са 100 еура. Осуђени криминалци слободно шетаjу, а гладни плаћаjу прекршаjне казне на сваком кораку – казала је Савковићева.
Посланик Милош Конатар (ГП УРА) оцјењује да су реформе неопходне у јавним финансија и да се мора кренути путем који ће нашу земљу извести из кризе.
– Ситуациjа ниjе лака, али морамо наприjед и то jе задатак свих нас. Ми данас у Црноj Гори плаћамо циjену погрешних одлука коjе су скупо коштале све грађане. Jавни дуг је 2006. године износио 700 милиона еура, а на краjу 2019. године 3,8 милиjарди еура. У исто вриjеме БДП jе са 1,8 милиjарди еура порастао на 4,9 милиjарди еура. Дакле, док jе jавни дуг порастао 5,5 пута БДП jе порастао 2,7 пута. Као што можете видjети, jавни дуг jе растао дупло брже и то jе оно што jе проблематично и што умногоме отежава финансиjску ситуациjу Црне Горе. Ето какав jе "поклон" оставила претходна власт ДПС-а и сателита новоj влади и парламентарноj већини. Данас, управо они наjвише критикуjу нову владу, они коjи су свих ових година арчили и злоупотребљавали државни новац и коjи су Црну Гору задужили за скоро четири милиjарде еура. У сваком случаjу, иако jе ситуациjа тешка, видим свjетло на краjу тунела и вjеруjем да заjедно можемо извући Црну Гору из кризе. Биће тешко, али успjећемо – изјавио је Конатар за "Дан".
Портпарол СДП-а Мирко Станић је казао да је црногорска економија од обнове независности до данас доживјела више фаза, од изузетно високог раста добиjањем независности и великим инвестициjама, преко пада изазваног свjетском економском кризом, до периода стагнациjе и слабиjег раста у протеклоj децениjи.
– Основна поставка и кључни одговор jе да се стандард грађана ниjе повећао у оноj мjери у коjоj jе могао у ових 15 година, али то jе условљено, приjе свега грешкама у економскоj политици. За нас у СДП-у питање црногорске независности jе било кључно за економски развоj, али jе требало пуно више развиjати производњу, сектор мале и средње привреде, улагати у ИТ индустриjу и диверзифиовати приведу по моделу Словениjе, Естониjе и сличних мањих чланица ЕУ. Jедна од наjбитниjих ствари за економиjу jе било очување енергетског сектора у државном власништву, што се данас види по економским резултатима овог сектора коjи jе остварио 100 милиона еура профита за последне три године. Такође, од великог значаjа jе било инсистирање СДП-а да кључни државни ресурси, луке, аеродроми и плаже остану у државном власништву, како би профит од њих остаjао држави, а не приватним инвеститорима – рекао је Станић.
Д. Милачић - М. Секуловић
