На свјетским тржиштима вриједност долара је према корпи валута порасла и ове седмице, јер због пада берзи улагачи траже сигурније уточиште за капитал и зато што се очекује да ће амерички Fed подићи каматне стопе прије других водећих централних банака.

Доларов индекс, који показује кретање вриједности америчке према осталих шест најважнијих свјетских валута, порастао је ове седмице 0,8 одсто, на 94,04 бода, а у једном је тренутку досегнуо 94,5 бодова, највиши ниво у години. Притом је курс долара према јапанској валути порастао 0,3 одсто на 111,05 ЈPY, а у једном се тренутку примакао највишем нивоу од фебруара прошле године од 112,05 ЈPY.

Америчка валута је ојачала и у односу на европску, 1,1 одсто, па је цијена еура склизнула на 1,1595 USD, недалеко најнижег нивоа у 14 мјесеци. Јачање долара посљедица је, између осталог, његова статуса сигурнијег уточишта за капитал у несигурна времена, с обзиром да су прошле седмице свјетске берзе оштро пале, а пала је и склоност улагача према ризичнијим инвестицијама.

Опрезније расположење према ризику на тржиштима, повезано са ширењем коронавирусне те бригама око раста кинеске економије, такођер је ишло на руку долару. Америчкој валути-уточишту снажну подршку пружала је и забринутост учесника тржишта да би амерички Фед могао почети да смањује подстицаје баш у тренутку када глобални раст успорава, а инфлација убрзава.

Додатну подршку долар је добио од раста приноса на референтне америчке државне обвезнице. Приноси на кључне десетогодишње америчке обвезнице достигли половином тједна 1,5670 одсто, што је близу највиших нивоа од средине јула. Од важнијих економских показатеља који тржишта прате била је прва процјена Еуростата о јачању годишње инфлације у еурозони на 3,4 одсто у септембру, највиши ниво у 13 година.