Економски аналитичар Предраг Дрецун вјерује да је повећање минималне зараде на 450 еура и смањење пореског оптерећења на плате добар потез, који ће довести до повећања потрошње. Истакао је и да се програм "Европа сад" доноси у политичком амбијенту који је веома нестабилан, те да ово представља револуционарни захват, који у Црној Гори још није виђен. Подсјетио је да је недавно казао да је боље смањити доприносе и имати минималну зараду од 400 или 500 еура, јер би издаци за плате били отприлике исти, али би се увело више реда.
– Минималац од 250 еура имао jе фискално оптерећење од 162 еура, или 65 одсто. Минималац од 450 еура има фискално оптерећење од 118 еура или 26 одсто. Код нето зараде 900 еура досад jе оптерећење било 582 еура, или 65 одсто. По новом предлогу, нето зарада од 900 еура има оптерећење 510 еура или 57 одсто. Дакле, jасно jе да се овим мjерама уводи више социjалне правде, и равномjерниjе распоређуjе доходак – рекао је Дрецун.
Према његовим ријечима, Влада опстаjе искључиво на страху странака владаjуће већине од повратка ДПС-а, а не на суштинскоj програмскоj подршци.
– Успjех овог програма политички би оjачао његове креаторе, али истовремено, и ослабио његове противнике. Зато и имамо априори негативан став опозициjе изречен на нивоу вербалних квалификациjа да jе то немогуће спровести, као и не мање негативан став поjединих странака владаjуће већине. Битно jе да Влада обезбиjеди већину за усваjање сета закона коjи чине "Европа сад". Ако се то не деси, имаћемо дуг период оптужби за неуспjех подизања стандарда. Доказ да jе ово могуће јесу успjеси коjе су постигли Анте Марковић и Драгослав Аврамовић, сваки у свом времену. И jедан и други су за врло кратко вриjеме значаjно подигли стандард грађана. Међутим, чим су изгубили политичку подршку, и jедан и други су отишли у заборав, а са њима и њихови успjешни програми. Несхватљиво jе како у тим тренуцима политика побиjеди економиjу, и како народ често олако ради против себе. Дакле, реално jесте, али неће бити лако. Мислим да народ очекуjе да коначно дође до опипљивог раста животног стандарда, поред свих грађанима неопипљивих пораста БДП-а, смањења процената jавног дуга, повећања буџетских дефицита. Сматрам да сви посланици треба да подрже ово, jер се на старо можемо вратити врло лако и брзо, без неких великих губитака. Ово jесте у неку руку револуционарни захват, коjи у ЦГ досад ниjе виђен – оцијенио је Дрецун за "Дан".
На питање да ли су реалне процјене Владе у вези са ефектима програма, Дрецун је казао да постоји велики простор за приходе од игара на срећу, јер је клађење постало свјетски тренд, као и да је репрограм пореског дуга неопходан.
– Порез на добит jе био дуго линеаран, и као такав добар мамац за стране инвеститоре, а подизањем стопе са девет на 15 одсто, за више износе добити, чинимо га мање атрактивним, jер за оне веће инвеститоре порески систем постаjе мање атрактиван, иако jош увиjек повољниjи од многих пословних амбиjената. Боjим се само да ово не буде увод у даља повећања пореза на добит, како би се примицањем ЕУ, избjегле пореске маказе, коjе се огледаjу у великим разликама пореских оптерећења у оквиру jединственог ЕУ тржишта. Оно што jе дестимулативно за постоjеће инвеститоре jесте да се правила миjењаjу на њихову штету усред игре – указао је Дрецун.
Влада процјењује да ће примјена овог програма у наредној години довести до раста БДП-а од 6,5 одсто, док ће буџет према статистичким подацима бити у минусу 35 милиона од свих мјера које се уведу програмом.
– Мали системи брзо падаjу и брзо расту. То jе њихова предност, поред многих ограничења коjа стоjе пред њима. Зато ћемо ове године имати двоцифрен раст, jер смо прошле године пали за близу 20 одсто. Први талас мjера овог програма jе углавном базиран на другачиjоj расподjели у захватању постоjећег потенциjала. Други талас мора бити проширење основице, а то значи да се мора радити на подизању основице пореза, што значи повећањем ГДП-а коjи се базира на расту реалног сектора, а не само услуга. Потребни су нам и страни инвеститори, коjе ће смањење дажбина на зараде сигурно мотивисати да размисле о инвестирању у ЦГ. Моjе мишљење jе да jе реално да наредне године растемо између пет и десет одсто, у зависности од нивоа рестрикциjе ковид мjера. Ако не буде ковид мjера тврдим да jе раст од десет одсто у потпуности реалан. Раст од десет одсто доноси jедна инвестициjа од око 500 милиона еура, за оне коjи мисле да jе то немогуће. Знам лично неколико страних инвеститора коjи су сваки поjединачно спремни да уложе у ЦГ и више од по 500 милиона, али под условом да смо политички стабилно друштво, а то значи да њихова инвестициjа не зависи од тога ко врши власт. Не смиjемо бирати инвеститоре према политичкоj подобности. Руски инвеститори су добро дошли у Италиjу, Шпаниjу, Велику Британиjу, Турску, па зашто не би и код нас били исто третирани. Све наброjане земље су чланице НАТО-а, па кад њима не смета зашто би и нама. Битно jе да се ради о чистом и провjереном капиталу, а одакле долази мање jе битно. Велика шанса нам jе и наjава укидања офшор дестинациjа, са скупа Г20 – истакао је Дрецун.
Повећање зарада, како је казао, највише ће пријати запосленима у јавном сектору, па се може рећи да има одређену социјалну димензију.
