Новонастала политичка ситуациjа довешће до формирања нове владе, мањинске или техничке или можда чак и праве политичке, или до ванредних избора. Како год буде, постоjи ризик да програм "Европа сад", и све оно што jе планирано да прати оваj програм, буде у извjесноj мjери угрожено или можда модификовано на начин коjи би нова влада могла да дефинише, оцијенио је за "Дан" економски аналитичар Предраг Дрецун.

– Не би било добро да се оваj програм компромитуjе из више разлога, и вjеруjем да се то неће десити па како год да се формира влада. Ово jе програм коjи релаксира привреду и послодавце, и привлачан jе за стране инвеститоре. Доводи до смањења социjалне разлике у одређеноj мjери. Нову владу чека огроман изазов и не смиjе се дозволити да нова влада заборави на економски апсект дjеловања, под притиском политичких тензиjа коjе ће сигурно расти – изјавио је Дрецун.

Зато, како је казао, треба почети са израдом стратегиjе у коjоj ће се реални сектор ставити на прво мjесто радне агенде владе. То, према његовим ријечима, значи jачање пољопривредне производње, jачање индустриjске производње и jачање енергетског сектора. Таj троугао активности jе кључ будућности и одрживости програма "Европа сад".

– Конкретно, то значи коришћење пољопривредног земљишта и повећање површине обрадивог пољопривредног земљишта, затим оживљавање алуминиjске производње док jош има шансе да се сачува КАП, jер jе то некад била окосница реалног сектора и велика подршка енергетском сектору. Треба наћи стратешког партнера коjи jе бренд у овоj врсти производње. Таj партнер би морао дати чврсте гаранциjе да ће изградити нови енергетски обjекат за потребе КАП-а. Сматрам да jе ово наjважниjи дио посла нове владе, jер за пола године све ће бити касно кад jе у питању КАП. Искуство са руским партнером jе у jедном периоду било jако позитивно, што доказуjе да jе могуће наћи партнера. Зашто jе дошло до раскида сарадње са Русима и шта ће бити посљедице тог раскида jош не знамо, али на вриjеме се треба бавити и евентуалним негативним посљедицама, jер ће оне бити, ако их буде, материjално значаjне. Jак КАП вуче за собом наjмање 200 малих предузећа. Бар jе тако некад било. Зашто не би било опет – истакао је Дрецун.

Поручио је и да енергетски сектор под хитно захтиjева jедан нови енергетски обjекат.

– Има више опциjа за то, наравно и струка мора дати оптимално рjешење. Тужно jе да само 18 посто енергетског потенциjала у хидроенергиjи буде валоризовано, и то траjе 40 година. Мора се коначно кренути у смањење дефицита – поручио је он.

Закључио је да све ове активности воде смањењу спољнотрговинског дефицита, кроз уравнотежење биланса хране и енергиjе.

– Само jачање реалног сектора чини да програм "Европа сад" може да буде одржив на дуги рок – закључио је Дрецун.