EIB Global razmatra finansiranje novih dionica na crnogorskoj željezničkoj mreži, što bi bilo korisno široj ekonomiji, olakšalo trgovinu i regionalnu integraciju i doprinijelo održivom razvoju, saopštio je rukovodilac regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan, Alessandro Bragonzi.

„Kada se završe sve planirane dionice, očekuje se povećanje broja putnika na 1,4 miliona godišnje, a robnog transporta na 1,5 miliona tona“, kazao je Bragonzi u intervjuu agenciji Mina-business.

On je podsjetio da je EIB ranije obezbijedila sredstva za rekonstrukciju željeznice i da su obavljeni radovi doprinijeli značajnim poboljšanjima, prije svega u bezbjednosti saobraćaja i kvalitetu usluge u robnom i putničkom transportu.

„Projekat direktno donosi korist za 1,2 miliona putnika koji godišnje koriste tu liniju i, posredno, široj ekonomiji tako što olakšava trgovinu, regionalnu integraciju i održivi razvoj“, naveo je Bragonzi.

On je poručio da je EIB spremna da gradi nova partnerstva u Crnoj Gori kako bi podržala privatni sektor i razvoj strateške infrastrukture, te pomogla zemlji da se razvija u skladu sa evropskim i klimatskim težnjama. EIB, kao banka Evropske unije (EU), podržava razvoj osnovne infrastrukture i privatni sektor Zapadnog Balkana već 45 godina.

„Mi smo jedan od ključnih finansijera ekonomskog i investicionog plana Evropske komisije (EK) koji predviđa devet milijardi Eeurs za ključne projekte koji podržavaju zelenu i digitalnu tranziciju, regionalnu integraciju, povezanost i usaglašenost sa EU“, naveo je Bragonzi.

On je podsjetio da je EIB u Crnoj Gori od 2006. godine investirala u projekte u različitim sektorima, čija je vrijednost veća od milijardu eura. Novi ogranak, EIB Global, početkom ove godine je nastavio tu tradiciju, tako što je potpisan zajam od 50 miliona eura sa Investiciono-razvojnim fondom (IRF).

„Ta sredstva su dio namjenske kreditne linije za dekarbonizaciju u malim preduzećima u zemlji, što omogućava uvođenje praksi energetske efikasnosti. Pored tog zajma, obezbijedili smo grant od 400 hiljada eura IRF-u, kao pomoć za jačanje kapaciteta za pružanje savjetodavnih finansijskih usluga malim i srednjim preduzećima u Crnoj Gori“, saopštio je Bragonzi.

On je dodao da je EIB Global ove godine potpisao grant za dodatnih 2,9 miliona pomoći Vladi radi ubrzavanja modernizacije nacionalnog obrazovnog sistema kroz unapređenje, izgradnju i rekonstrukciju školske infrastrukture. EIB grant će, kako je objasnio Bragonzi, dopuniti postojeći zajam od 18 miliona eura za sektor osnovnog obrazovanja, kojim je obuhvaćena tehnička i savjetodavna podrška za pripremu projekata i postupak javne nabavke, kao i za razvoj nacionalnih standarda za nadzor i evaluaciju sličnih projekata.

On je naveo da je zajam od 50 miliona eura IRF-u namijenjen finansiranju projekata u vezi sa klimatskim aktivnostima za mala i srednja preduzeća.

„To je dio Klimatskog plana EIB, koji odražava našu usklađenost sa Pariskim sporazumom, COP 21, kojim smo se obavezali na povećanje finansiranja ekološke održivosti i klimatskih projekata, kao i na pružanje više tehničke pomoći našim klijentima“, rekao je Bragonzi.

On je kazao da im je IRF do sada pomogao da odobre više od 520 miliona eura za ekonomiju Crne Gore.

„Ta sredstva su pomogla da podržimo više od 1,2 hiljade mikro, malih, srednjih preduzeća i srednje kapitalizovanih preduzeća, kao i javnih preduzeća i lokalnih opština za infrastrukturne i zelene projekte“, saopštio je Bragonzi.

On je istakao podršku najranjivijim preduzećima, koja se obično suočavaju sa poteškoćama u pristupu finansiranju, kao što su mikro preduzeća i start up kompanije.

„Zajedno sa IRF-om, našim pouzdanim partnerom u Crnoj Gori, podstakli smo rast i transformaciju privatnog sektora, i pomogli da se očuvaju radna mjesta i poslovanje tokom krize. U narednom periodu želimo da proširimo naše investicije na preduzetnice i podsticanje zapošljavanja osjetljivih socijalnih grupa koje se bore da dobiju i zadrže radno mjesto“, kazao je Bragonzi.

On je naveo da je EIB, tokom koronakrize, usvojila dvostruki pristup, koji sa jedne strane podrazumijeva neposrednu borbu sa posljedicama pandemije, a sa druge dugoročnu orjentaciju na klimatske promjene, inovacije/digitalizaciju, mala i srednja preduzeća i održivost, koje su u centru njihovih investicija.

„Željeli smo da konsolidujemo EIB kao lidera u razvojnom finansiranju i da te ciljeve još čvršće integrišemo u našu organizacionu strukturu. Te ambicije su u srži našeg novog ogranka EIB Global, posvećenog operacijama izvan EU“, objasnio je Bragonzi.

EIB Global je, prema njegovim riječima, nastao iz uvjerenja da doprinos EIB-a zavisi od stvarnog razumijevanja lokalnog konteksta i bliskih veza sa drugim EU institucijama i razvojnim partnerima, u okviru takozvanog pristupa Team Europe.

„Novi ogranak predstavlja pomak u našem operativnom modelu, a posebno u jačanju lokalnog prisustva zahvaljujući timovima stručnjaka. Transformacijom naših lokalnih kancelarija u regionalne habove, želimo da ubrzamo pripremu projekata i mobilišemo više sredstava za obnovljivu energiju i vitalnu infrastrukturnu“, saopštio je Bragonzi.

On je kazao da su u okviru tog novog ogranka već povećali podršku na Zapadnom Balkanu za pripremu projekata iz oblasti održive mobilnosti, obnovljive energije, zaštite životne sredine i obrazovanja. Dodatna podrška, takođe, dolazi u obliku tehničkih i investicionih grantova koji omogućavaju uspješnu pripremu i sprovođenje takvih projekata.

Bragonzi smatra i da su energetska kriza i rat u Ukrajini snažan podsjetnik na neodrživost postojećeg energetskog sistema.

„Imamo šansu da ovo pretvorimo u istorijsku prekretnicu ka čistijem, povoljnijem i bezbjednijem energetskom sistemu. Potencijal energije vjetra i sunca ostaje u značajnoj mjeri neiskorišten na Zapadnom Balkanu. U vezi sa okvirom smjernica i Nacionalnim energetskim i klimatskim planom ostvaren je napredak, mada ima prostora za poboljšanja“, rekao je Bragonzi.

On je podsjetio da hidroenergija ima dominantnu ulogu u akcionim planovima obnovljive energije, dok su energija vjetra i sunca za sada u podređenom položaju. Pored toga, postojeći elektro-sistemi u regionu nemaju fleksibilnost i kapacitet osnovnog opterećenja koji bi podržao značajno uvećan udio obnovljivih izvora.

„Uklanjanjem nepotrebnog administrativnog opterećenja i oporezivanja bi se moglo podstaći više investicija, posebno samopotrošača. Jedinstveno mjesto kupovine tako može poboljšati koordinaciju različitih uključenih institucija. Stvaranje fleksibilnijeg elektro-sistema i kreiranje likvidnog i konkurentnog izbalansiranog tržišta koje će podržati integrisanje obnovljivih energija takođe će biti od suštinskog značaja“, saopštio je Bragonzi.

On smatra da bi međunarodne finansijske institucije, u cilju suočavanja sa tim izazovima i premošćavanja jaza u investiranju, trebalo da odigraju veliku ulogu u povećanju udjela obnovljive energije putem finansiranja pod povoljnim uslovima.

„Grupacija EIB je već pokazala svoju klimatsku podršku u našem klimatskom akcijskom planu, odredivši više od 50 odsto godišnjeg finansiranja za zelene investicije do 2025. godine. U skladu sa tim, EIB Global planira da poveća finansiranje energetske nezavisnosti, obnovljive energije, zaštite životne sredine i klimatskog prilagođavanja na Zapadnom Balkanu u bliskoj saradnji sa EK i partnerima u regionu“, naveo je Bragonzi.

On je saopštio i da je anketa EIB-a, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Svjetske banke (SB) pokazala da su preduzeća na Zapadnom Balkanu prošla kroz period pandemije koronavirusa bolje nego što se prvobitno očekivalo.

„Izgubila su 29 odsto prometa i devet odsto radne snage, ali je politika podrške bez presedana pomogla da se spriječe stečaji velikog broja preduzeća, dok je samo tri odsto firmi u regionu proglasilo nesolventnost ili je trajno zatvoreno“, rekao je Bragonzi.

On je dodao da su preduzeća koja su bila bolje integrisana u globalne lance vrijednosti, inovativna i sa boljim praksama upravljanja, lakše mogla da se suoče sa uticajima pandemije. Podrška međunarodnih finansijskih institucija takođe je, prema njegovim riječima, bila važna za pružanje hitne likvidnosti, koja je pomogla preduzećima da nastave rad.

„Rat u Ukrajini je stvorio nove izazove za kompanije u regionu, stavljajući, po drugi put, na probu njihovu otpornost. Usred te krize, usvajanje inovacija, digitalizacija i dekarbonizacija postaju ključni faktori konkurentnosti“, naveo je Bragonzi i dodao da postoji značajan prostor za poboljšanje u ta tri sektora na cijelom Zapadnom Balkanu.

EIB izvještaj pokazuje da ekonomije Zapadnog Balkana generalno više ulažu u inovacije nego uporedne ekonomije, iako se proces vodi prilagođavanjem novih tehnologija koje su razvijene na drugom mjestu.

„To, takođe, pokazuje kako je EU radila na tome da olakša trgovinu i podstakne inovacije. Imajući to u vidu, Zapadni Balkan treba da gradi snažne veze sa EU, da pojača inovacije i razvoj, kao i da izbjegava potencijalne rizike koji nastaju uslijed deglobalizacije i prekida lanaca trgovine i snabdijevanja“, kazao je Bragonzi.

On je naveo da je digitalizacija suštinski faktor podsticanja inovacija, kao i da je izvještaj EIB-a pokazao da je odgovor na koronakrizu imao pozitivan uticaj na poboljšanje digitalnih aktivnosti kompanija. U centralnoj i istočnoj Evropi četiri od pet preduzeća je, kako je rekao, prilagodilo proizvodne procese kao odgovor na pandemiju, tako što je počelo ili povećalo onlajn aktivnost, isporuku robe ili rad na daljinu.

„Velika preduzeća su prihvatila digitalizaciju u većoj mjeri nego manja, uz 26 odsto povećanja onlajn isporuka robe i usluga. Izvještaj zaključuje da su investicije u digitalnu infrastrukturu i unapređenja praksi upravljanja i vještina radnika ključni elementi u razvoju zasnovanom na inovacijama. To takođe može pomoći da se prevaziđu protivrječnosti u razvoju u regionu kao cjelini, kao i da se unaprijedi otpornost i prilagodljivost preduzeća na šokove“, saopštio je Bragonzi.

On smatra da je, pored inovacija, dekarbonizacija jedan od prioriteta za napredak preduzeća. Prema anketi, preduzeća na Zapadnom Balkanu zaostaju u praksama ekološkog upravljanja, posebno u određivanju ciljeva korištenja energije i emisija. U protekle tri godine, samo 21 odsto preduzeća je investiralo u energetsku efikasnost. Neke od prepreka za zelene investicije koje spominju preduzeća su pristup finansiranju, posebno za inovativna i start up preduzeća.

„Ta ograničenja mogu dalje da se pogoršaju zbog krize i odgovora monetarne politike na inflatorne pritiske“, rekao je Bragonzi.

Prema izvještaju EIB o aktivnostima banaka za centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu iz juna, banke signaliziraju potencijalno smanjenje iznosa kredita i moguće smanjenje kvaliteta kreditiranja.

„Ti trendovi mogu otežati investicione planove preduzeća, a to su ključni faktori njihovog rasta i konkurentnosti. Ciljane mjere politike, zajedno sa povećanjem njihovog kapaciteta i pristupa finansijama pravi su korak naprijed u rješavanju globalnih izazova. Stoga u Crnoj Gori fokus politike treba da bude na stvaranju okruženja pogodnog za zelene investicije za preduzeća i uvođenje ESG praksi“, rekao je Bragonzi.

On je dodao da je kompanijama i javnom sektoru potrebna ogromna finansijska podrška kako bi postali zeleniji, digitalizovaniji i inovativniji. Takođe, uloga EIB-a preko EIB Globala, je da pruža inovativne instrumente koji će pomoći razvoju tržišta kapitala i podržati privatni sektor zahvaljujući povećanom, povoljnom pristupu finansijskim sredstvima.

„To je slučaj sa Evropskim fondom za održivi razvoj plus (EFSD+), koji predstavlja finansijski okvir za zemlje van EU. Obuhvata garancije pod povoljnim i konkurentnim uslovima kako bi omogućio privatnim investitorima da finansiraju projekte uz pretpostavljene rizike tokom povećane tržišne nesigurnosti. Inovativni instrumenti, takođe, obuhvataju EIB namjenske zajmove za klimatske aktivnosti i socijalno inkluzivne prakse zapošljavanja u malim i srednjim preduzećima“, saopštio je Bragonzi.