Актуелне епидемиолошке мјере негативно утичу на пословање угоститеља, због чега је Министарству здравља предложено да сагледа могућност њихове измјене, саопштено је на сједници Одбора удружења туризма и угоститељства Привредне коморе.
На сједници, одржаној у Портонови Ресорту у Кумбору, оцијењено је да су радници у туристичкој привреди дискриминисани у односу на остале дјелатности у Црној Гори и доведени у неизвјесност и крајњу неодрживост пословања, јер је само запосленима у хотелијерству и угоститељству потребно да посједују дигитални цовид сертификат, негативни ПЦР или БАТ тест или потврду о преболованом коронавирусу.
- Дио радника због обавезе посједовања једног од доказа из дигиталне националне цовид потврде не може доћи на радно мјесто, због чега се поставља питање који је основ за неплаћено одсуство и како ће им бити исплаћене зараде, с обзиром на то да немогућност обављања радних задатака није кривица ни послодавца, ни радника. Уз хронични недостатак радне снаге у туризму овако срочене епидемиолошке мјере додатно угрожавају пословање- наводи се у закључцима са сједнице одржане у понедјељак.
На сједници је, како је саопштено из ПКЦГ, оцијењено да здравствене, епидемиолошке мјере које се доносе не смију бити селективне, већ јасно дефинисане, разумљиве, са унапријед одређеним временским роком због прилагођавања, те их мора пратити адекватна економска подршка привреди због пословне неизвјесности.
- Свака забрана или отежавање рада, уведена кроз епидемиолошке мјере, мора пратити адекватна економска подршка која би надомјестила трошкове и губитак у пословању. Потребно је наставити са мјерама подршке туристичкој привреди, посебно дјелатностима које прати ограничење рада или смањење обима пословања насталих увођењем епидемиолошких мјера- оцијењено је из ПКЦГ.
Чланови Одбора Удружења апеловали су на запослене у туризму да се вакцинишу, јер се само на тај начин чува своје и здравље гостију и шаље порука о сигурној и одговорној дестинацији која примјењује глобално признате епидемиолошке мјере.
На сједници је оцијејењено и да све активности на припреми зимске сезоне треба дефинисати и на нивоу локалних управа, те је потребно формирати одборе за реализацију зимске туристичке сезоне.
Представник Портоновог, Стеван Милић, казао је да су резултати тог ризорта били изнад очекивања.
- Имали смо преко 90 одсто попуњености у хотелском капацитету, а око 95 одсто у рентал дијелу. Позитивно су нас изненадили добра посјећеност у мају, као и септембру, који је био неизвјестан. Стога је врло битно наставити са позитивним трендовима, како бисмо спремно дочекали зимску сезону- рекао је Милић.
Менаџер општине Херцег Нови, Душан Вукић, оцијенио је да је сезона била и више него добра, са надом да ће наредне године бити боља ситуација са короном и да ће се имунизацијом смањити њен утицај на туристичку привреду Црне Горе.
- Морамо ширити капацитете како би туристичкој привреди дали додатни вид екслузивитета туризма, али и диверзификовали понуду здравственим туризмом, чиме ћемо учинити да сезона траје бар пола године. Слиједи нам значајан догађај, Празник мимозе, па се надам подршци Портоновог у организацији овог, али и нових догађаја којима ћемо промовисати туристичку понуду Херцег Новог- казао је Вукић.
Предсједник Одбора Удружења туризма, Ранко Јововић, рекао је да је љетња туристичка сезона протекла успјешно када је у питању туристички промет.
- У колективном и индивидуалном смјештају за првих седам мјесеци остварено је 262 одсто више долазака и 304 одсто више ноћења у односу на исти период прошле године. Ако туристички промет у колективном у индивидуалном смјештају, упоредимо са истим периодом 2019, остварено је 40 одсто мање долазака и 37 одсто мање ноћења- казао је Јововић.
Он је навео да је само у колективном смјештају од јануара до августа остварено 535,66 хиљада долазака, што је 166 одсто више у односу на исти период прошле године и 41 одсто мање него у истом периоду 2019. године.
Јововић је казао да, према подацима из текућег рачуна платног биланса, остварени приходи од туризма у прва два квартала износе 115,3 милиона еура и биљеже раст од 110 одсто у односу на исти период претходне године, односно нижи су 55 одсто ако се посматра 2019. година.
