Инес Мрдовић из Акција за социјалну правду саопштила је да држава као клијент у хеџинг аранжману за кредит за приоритетну дионицу аутопута Смоковац Матешево зависи од тржишта и након истека двије године може остварити или приходе или расходе, наводи се у информацији, датираној на 5. јул ове године, а која се нашла пред члановима кабинета премијера Здравка Кривокапића.
- Имајући у виду да се трансакција закључује са клаузулом обавезног раскида након двије године (Mandatory Termination Clause) потребно је истаћи да се након двије године мора спровести или прекид трансакције уз салдирање тржишне вриједности или њен наставак уз одређене корекције цијене- прецизира се у информацији, која је у посједу Акције за социјалну правду.
Објашњава се да салдирање може довести до тога да, након истека одређених година (у овом случају двије године), Држава као клијент оствари одређени приход или расход зависно од промјена на тржишту, а то зависи од четири кључне варијабле: текућег курса еура/долара, еурске swop каматне стопе, доларске сwоп каматне стопе и марже базног унакрсног сwопа.
- Да ли ће се остварити одређени приходи или расходи утичу на све четири варијабле, на које Држава као клијент у послу не може утицати, јер је ријеч о параметрима који су диктирани тржиштем- наводи се у Владиној информацији.
Како се даље појашњава, ако се трансакција настави након друге године, тада се задржава претходно уговорени курс и средња каматна стопа (такозвана мид рате), док се накнада банке (цхарге) повећава у односу на претходно уговорени износ, зависно од ризика који банка процијени за наставак трансакције и кредитног рејтинга земље у датом тренутку.
- Да ли ће стране у послу продужити трансакцију и након двије године зависи од интереса обје стране да се такав наставак реализује, а оно што је важно је да ниједна од страна није обавезна да након овог периода настави трансакцију- указује се у Владиној информацији.
Ту информацију припремило је Министарство финансија и социјалног старања, а она показује да су током јуна ове године вођена три круга прелиминарних преговора са међународним инвестиционим банкама, током којих је заинтересованост банака пала са најмање 1,3 милијарде понуђеног доларског износа на 699,6 милиона доларског износа за валутну размјену.
У првом прелиминарном кругу (2. јуна) интересовање је исказало седам банака, укупан понуђени доларски износ је око 1,3 милијарде (једна банка није доставила износ), просјечна камата је 0,83 одсто (од 0,73 до 0,96 одсто). У другом прелиминарном кругу (28. и 29. јун) јавило се пет банака, које су укупно понудиле преко 1,2 милијарде, док је просјечна каматна стопа 0,86 одсто (од 0,76 одсто до 1,05 одсто).
- Трећи прелиминарни круг (30. јуна) донио је интересовање три банке, понуђени доларски износ је 699,6 милиона, просјечна камата 0,80 одсто (од 0,79 до 0,82 одсто), а након тога је Влада дала „зелено свијетло“ да се уђе у званичне преговоре са инвестиционим банкама. Информација детаљније и хронолошки приказује да је МФСС обавијестило 2. јуна ове године седам инвестиционих банака о намјери да реализује хеџинг, са захтјевом да доставе прелиминарне услове, односно индикације (преговори о хеџингу су иначе обновљени у марту ове године, а покренути су од бивше Владе 2019. године). Позив је упућен ка банкама: Deutsche, Goldman, Intesa Saopaolo, Ј.P. Morgan, Merrill, Societe i CITI Bank. Прелиминарни услови имали су четири критеријума: доларски износ који је банка спремна да понуди, најдужи рок трансакције са или без обавезног салдирања на двије, три, пет и седам година (рок за хеџинг), затим такозвану мид еура рате, која означава средњу вриједност каматне стопе у еурима у вријеме трансакције, и коначно all in еура рате, која обухвата коначну вриједност каматне стопе, као збир мид еура рате и трошкова кредитног ризика (накнаде банке)- навела је она, поред осталог.
МФСС тада помиње хеџинг комплетног кинеског кредита од 944 милиона УСД и износи пројекцију да би по важећем курсу то било 774,4 милиона ЕУР. „За наведени износ би се израдио амортизациони план који би одговарао амортизационом плану оригиналног кредита са Еxим банком, на 28 једнаких рата, док би се на тако утврђени дуг плаћала камата од просјечних 0,8 одсто, која би за цијели период отплате износила око 45 милиона еура“, каже се у информацији.
