Један од најскупљих путева на свијету завршава се након планина и клисура, преко којих пролази, у блатњавом пољу у засеоку са двадесетак кућа од којих су многе празне- овако Њујорк Тајмс описује дионицу ауто-пута Бар – Бољаре у тексту у ком аутопут називају "од нигдје до никуда".
Пут који су изградили Kинези треба да буде отворен у новембру, двије године након рока, и коштао је скоро милијарду после шест година рада.
Црна Гора је сада дужна Kини више него трећину годишњег буџета, наводи лист.
Лист додаје да је и премијер Здравко Kривокапић који је ауто-пут описао као мегаломански пројекат који иде "од нигдjе до никуда" и који је затегао државне финансије.
Наводи се и да је Kина пројекат ауто-пута славила као рани тријумф "Појас и пут" иницијативе и да су се њиме спојиле амбиције Kине и Мила Ђукановића, који је био премијер када су радови почели.
Сада, када Ђукановићева партија више није власт, по први пут након 30 година, ауто-пут је постао громобран за оптужбе о траћењу и надуваним амбицијама које нису у складу са економском стварношћу.
- Немам доказе још увек, али све ово указује на корупцију. Са економске стране, ауто-пут је вјероватно неисплатив - казао је Kривокапић за Њујорк тајмс.
Иницијални планови су били да пут направи од Црне Горе регионалну тачку за транспорт и да подстакне развој севера Црне Горе, али пошто нема новца да се наставе радови, отваре се простор за спекулације о стварним циљевима Kине на Балкану и мотивима претходне владе да покрене такав пројекат.
Потпредсjедник Владе Дритан Абазовић је за Њујорк тајмс рекао да нема ништа против Kине, али да доводи у питање мудрост да се узме огроман кредит од Kине да би се унајмила кинеска компанија која би довела кинеске раднике и сав новац вратила у Kину.
- Направили су невjероватан дил у интересу Kине. За нашу страну, то је катастрофа - цитира Њујорк тајмс Абазовића и подсјећа да је од Европске уније затражио помоћ у рефинансирању кредита.
Ђукановић одбацује жалбе нове владе називајући их "политичком буком" и у интервјуу је инсистирао да Kина није заинтересована да се мијеша у послове у Црној Гори.
Лист подсјећа и да је Ђукановић подржавао Слободана Милошевића, а да се онда повезао са богатим инвеститорима из Русије, укључујући тајкуне блиске Kремљу, да би се потом окренуо САД, које су прогледале кроз прсте на његову прошлост да би се Црна Гора придружила НАТО, а да се онда окренуо Kини која је понудила кредите које нису сматрали мудрим ни америчке ни европске банке.
Ђукановић и ситуацију око ауто-пута види као руску шему да оствари утицај у Црној Гори, а Њујорк тајмс подсјећа да проруски чланови Парламента нису дио нове владе, али да је углавном подржавају због непријатељства према Ђукановићу.
- Нападајући кинески аутопут парламентарци помажу руске амбиције да заустави ширење НАТО и Европске уније на регион - додаје се у тексту.
Лист наводи и да је Ђукановић промијенио оданост више пута, те да тиме доприноси малом повјерењу у Црну Гору, посебно што је Влада читав пројекат држала под облаком тајности.
- Некад се чини да граде ракетну базу, а не пут - цитира Њујорк тајмс Дејана Миловца из Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС).
Уговор је показао да би Ексим банка могла да преузме имовину, као у Шри Ланци гдје је преузела главну луку, али су сви остали документи означени као тајни, додаје се.
Њујорк тајмс подсјећа и да је амерички гигант Бехтел био заинтересован за пројекат, али да је био скромнији и јефтинији.
Ђукановић каже да је ЦРБЦ просто доставио најбољу понуду, док је кинеска компанија одбила да стави особље на располагање за интервју, а канцеларија из Пекинга није одговарала на питања Њујорк тајмса.
Финансирање пута је створило више главобоља – био је у доларима, што је учинило Црну Гору рањивом од кретања на берзама, а камата је два одсто, што је много више него што у Европи наплаћују за инфраструктурне кредите.
- Био је то ужасан дил, очигледно- каже Милојко Спајић, министар финансија и социјалног старања.
Иако је студија из 2012. коју је радила британска компанија пројектовала необично високе трошкове због терена, и они су били значајно мањи од 900 милиона колико је наплатио ЦРБЦ.
Ранија студија изводљивости из 2008. је показала да аутопут неће бити довољно прометан да оправда инвестицију, али да треба водити и о социјалним, политичким и економски факторима.
Скоро 280 милиона долара, више него пола новца који је отишао локалним подизвођачима, је отишло у компанију Бемакс, који је формално у власништву некадашњег власника кафића, који није имао инжењерског искуства пре него што је почео да се бави градњом путева.
Предсједник Покрета за промене Небојша Медојевић тврди да је стварни власник Бемакса Милан Роћен, први савјетник Ђукановића и бивши амбасадор у Москви.
Ђукановић то демантује и каже да је питао свог савјетника и да га је Роћен увјерио да су те тврдње лажне. И Роћен је категорички негирао да је власник Бемакса, наводи се у тексту.
- Шалили смо се око тога. То је само спекулација политичких опонената - навео је Ђукановић и додао да оптужбе за корупцију "немају везе са реалношћу у овом случају".
Нова Влада би да заврши пуну дужину пута, најбоље финаснирањем из Европе умјесто Kине. Дио кинеских радника је већ отишао, а неки радници су скептични да ће се пут икада завршити.
- Црна Гора је исувише сиромашна. Немају довољно новца да наставе - казао је Шен Веи који ради на изградњи ауто-пута.
