Тони и Шери Блер уштедјели су стотине хиљада фунти пореза на имовину при куповини пословне зграде у Лондону од офшор компаније која је дјелимично у власништву истакнутог министра из Бахреина. Брачни пар Блер постали су власници пословне зграде вриједне 6,5 милиона фунти 2017. године куповином компаније на Британским Дјевичанским острвима коју контролише породица Њ.Е. Заида бин Рашида Алзаианија (Zayed bin Rashid Alzayani), садашњег министра индустрије, трговине и туризма. Договор је откривен у Пандориним папирима, гомили процурјелих докумената. Они откривају Алзаианија као тајног акционара друге офшор фирме која је потрошила више од 60 милиона фунти купујући британску пословну некретнину у протеклих девет година, укључујући и адресу Marilebone продату Блеровима.
Уштеда од пореза је направљена јер су Блерови стекли холдинг предузеће - а не зграду директно - што значи да нису морали платити око 312.000 фунти пореза. Иако у трансакцији није било ничег незаконитог и нема доказа да је Блер проактивно настојао избјећи царину, договор истиче рупу која је омогућила богатим власницима некретнина да не плаћају порез који је уобичајен за многе обичне купце некретнина у Великој Британији. Роберт Палмер, извршни директор Tak Јustice UK-а, рекао је: „Није неправедно да ако купујете компанију која посједује некретнину, не морате да плаћате поштарину. Ово су рупе које су доступне богатим људима, али нису доступне другима. Политичари морају поправити порески систем тако да сви плаћају свој поштени дио". Државну пристојбу плаћају купци комерцијалних и стамбених некретнина који продају по цијенама изнад 150.000 фунти и 125.000 фунти респективно. Просјечна цијена куће у Великој Британији била је 244.229 фунти у јулу, према грађевинском друштву Nationvide.
Прије четири године, Блер је купио Harcourt Street 30, бившу градску кућу сjеверно од Maifair-а у центру Лондона, са Шери Блер која је своју владину савјетодавну фирму Omnia Strategi преселила у четвороспратну зграду. У то вријеме није било тајности о трансакцији, о чему је писала штампа. Међутим, идентитет продавца - и структура трансакције која је значила да царина није доспјела - нису били познати и могу се открити само љубазношћу досијеа у Пандориним папирима. Четири мјесеца прије куповине, Блерови су основали британску компанију под називом Harcourt Ventures, у којој су обојица имали 50 одсто удјела и која је била регистрована за ПДВ. Њихова нова компанија тада је стекла акције Романстона, породичног предузећа Алзаиани које је посједовало 30 Harcourt Street, која је била подружница у потпуном власништву њихове имовинске групе Riverton Capital. Блерови су затим растворили Романстоне унутар Harcourt Ventures, остављајући 30 Harcourt Street директно у власништву своје фирме. Шери Блер је за "Гардијан" рекла да "нема ничег необичног или подразумијеваног у овоме" и да није знала идентитет продавача прије него што је закључила трансакцију.
Алзајанци нису хтјели да продају зграду одвојено од своје компаније са Британских Дјевичанских острва, рекла је она и додала: „Нисам жељела да будем власник те компаније и зато сам упутила своје рачуновође, БДО и адвокате, Блејк Морган, да осигурају да бих могла вратити компанију и зграду у Велику Британију. Сви аранжмани направљени су у изричиту сврху да се компанија и зграда врате у порески и регулаторни режим Велике Британије, гдје је остао од тада. Од тада су сви порези плаћени и сви рачуни отворено отворени у складу са законом".
Да је Harcourt Ventures купио зграду директно, Блерови би се суочили са рачуном за таксену марку од око 312.000 фунти. Richard Kleiner, управни партнер градске рачуноводствене фирме Gerald Edelman, рекао је: „Да је компанија Блерових Harcourt Ventures директно купила некретнину, при куповини би се платио порез на земљиште у маржи до 5 одсто. Међутим, они су стекли дионице у компанији са Британских Дјевичанских острва која је посједовала имовину, што не би привукло ниједну таксу".
Уштедјели су новац приликом куповине имовине, али "Гардијан" схвата да је могуће да би структура у будућности оставила Блерове са вишим порезом, али само ако одлуче да продају зграду. Адвокати компаније Riverton Capital рекли су: „Прије 6. априла 2019. нерезиденти који су располагали удјелима у пословној имовини нису били дужни да плаћају порез на капиталну добит. Многе компаније, породице и инвеститори користили су ову врсту законите структуре након добијања стручног савјета, што је овдје случај. „Компаније су се придржавале свих прошлих и садашњих британских закона. Министар који се спомиње у е-поруци један је од неколико корисника компанија".
