Рад вјетроелектрана на Крнову и Можури у прошлој години коштао је грађане, привреду и државу преко 15 милиона еура, показују подаци Црногорског оператора тржишта електричне енергије (ЦОТЕЕ).
Толико новца су грађани, привреда и држава дали преко ставки на рачунима за струју ОИЕ1 и ОИЕ2 у 2021. години.
За вјетропарк на Крнову плаћена су 9,24 милиона подстицаја, а за вјетропарк на Можури 5,84 милиона еура, што је укупно 15,08 милиона еура. Тај износ чини 70 одсто од укупног новца који је у прошлој години плаћен за подстицање производње електричне енергије из обновљивих извора.
Укупан износ који је лани плаћен за подстицаје је 21,8 милиона еура, што је плаћено за вјетроелектране, мини-хидроелектране и соларне електране. За мини-хидроелектране плаћено је 6,55 милиона подстицаја, о чему је "Дан" раније писао.
Вјетроелектране на Крнову лани су произвеле електричну енергију чија је тржишна вриједност 9,7 милиона, а за коју су захваљујући подстицајима добили укупно 18,93 милиона еура. Вјетроелектране на Можури су произвеле електричну енергију вриједну 6,5 милиона, а за њу су добили 12,3 милиона еура, такође захваљујући подстицајима. Подстицаји се плаћају на основу прописа које је донијело неколико претходних влада, које је водио ДПС.
На основу тих прописа, држава, грађани и привреда су обавезни да плаћају подстицаје или субвенције повлашћеним произвођачима електричне енергије и то пуних 12 година, од 27 на колико имају концесију.
Ове одредбе су преписане од европских земаља, које су, међутим, промијениле прописе, па, како је то прије неколико година тадашњим министрима и посланицима казао директор Секретаријата Енергетске заједнице Јанез Копач, сада концесије дају ономе ко тражи мање подстицаја. Код нас је, међутим, уредбама прописан загарантовани откуп електричне енергије 12 година по подстицајним цијенама. Зато се на годишњем нивоу и плаћају велике суме новца за повлашћене произвођаче.
Извршни директор фирме "Крново грин енерџи", која газдује вјетропарком, jе Тони Карабатић, а власници су подгоричка компаниjа "Крново Холдко" (чиjи jе оснивач француски "Акуо енерџи") и "Масдар" из Абу Дабиjа.
ВЕ "Крново" има инсталисану снагу 72 мегавата и планирану годишњу производњу од 200 до 230 гигават-сати, а коштала jе 120 милиона еура. Ова вjетроелектрана почела jе са радом у новембру 2017. године. Проjекат на Крнову реализовале су аустриjска фирма "Ивиком консалтинг" и француска компаниjа "Акуо енерџи". Компаниjа "Масдар" jе почетком 2018. године купила 49 одсто акциjа вjетроелектране Крново.
Државно земљиште на Крнову уговором jе дато у закуп на 20 година, са могућношћу продужења до максимално пет година. Према подацима Управе прихода и царина Црне Горе, компаниjа "Крново грин енерџи" је последњих година имала само једног запосленог.
Вјетроелектрана "Можура" годишње производи око 120 GWh енергиjе. Производни обjекат снаге 46 МW састоjи се од 23 вjетрењаче, снаге од по два МW. Инвестициjу су реализовале малтешка државна компаниjа "Енемалта" и компанија "Malta Montenegro Wind Park", а главни извођач радова била jе кинеска компаниjа "Shangai Electric Power Engineering", која је одавно у блокади. Имају шест запослених.
Овај пројекат је под лупом Еуропола, а у тужилаштву су и даље у фази извиђаја пријаве поднесене у вези са пројектом. Парламент, иако је било иницијатива, није спровео парламентарну истрагу у вези са Можуром.
