Даљи развој енергетског сектора захтијева изградњу великог енергетског објекта, посебно ако се има у виду да су прошле деценије од изградње таквог објекта, оцијењено је из Одбора удружења енергетике Привредне коморе.
Из ПКЦГ су агенцији Mina-business казали да је за развој обновљивих извора енергије потребан стабилан систем који би експоненцијално дао подстрек за градњу солара и вјетропаркова.
- Пројекти 3000+ и 500+ соларних панела Електропривреде представљају импулс за развој овог сектора- сматрају у ПКЦГ.
У Одбору удружења енергетике су навели да, поред економских бенефита по основу транзита енергије, подморски електроенергетски кабл између Италије и Црне Горе, представља додатни подстицај за инвестирање у нове хидро, вјетро и соларне електране, што отвара могућност за експанзију енергетског сектора и прерастање Црне Горе у значајног извозника електричне енергије.
- Већ дужи низ година Црна Гора своје потребе за електричном енергијом у највећој мјери остварује сопственом производњом. Постигнути су значајни резултати у дијелу производње из ОИЕ, те можемо рећи да је у том погледу Црна Гора добар примјер у имплементацији препорука ЕУ-навели су из ПКЦГ.
Недостајуће мање количине обезбјеђују се, како се додаје, “паметном” трговином на берзама електричне енергије.
- Енергетски биланс Црне Горе за прошлу годину обухвата билансе електричне енергије, угља и нафтних деривата. На основу досадашњих кретања може се тврдити да се, уз благе осцилације, сви енергетски биланси крећу у оквирима зацртаних планова- саопштено је из ПКЦГ.
Према подацима ЕПЦГ, за десет мјесеци прошле године продато је 727 гигават сати (ГWх), док је за исти период обављена куповина 627 ГWх. Црногорски оператор тржишта електричне енергије је од повлашћених произвођача за десет мјесеци откупио 400 ГWх из ОИЕ.
- Пратећи политику ЕУ у сектору енергетике, даљи развој електроенергетског система Црне Горе је усмјерен на енергетску транзицију ка зеленим енергијама. И поред тога, Термоелектрана (ТЕ) Пљевља данас можда има највећи значај у историји своје четвородеценијске производње, битно доприносећи стабилности електроенергетског система- рекли су из ПКЦГ.
Наиме, уколико би се ТЕ угасила Црна Гора би морала да увози дневно струју у вриједности од један милион ЕУР. Колико је битна најбоље показује податак да уколико би се реализовали сви планирани објекти из инвестиција у зелену енергију њихова годишња производња била би 1,5 хиљада ГWх, док само Термоелектрана производи 1,45 хиљада ГWх електричне енергије.
- Такође, када су лоши хидролошки услови 75 одсто потреба Црне Горе за енергијом задовољава се из Термоелектране. С тим у вези, неопходно је наставити са реализацијом еколошке реконструкције овог привредног субјекта, јер оптерећење угљен-диоксида у овом моменту није довољан разлог за њено гашење. Емисија угљен-диоксида није проблем са којим се суочава само Црна Гора и треба га рјешавати у сарадњи са свим државама које су снажно зависне од угља- казали су из ПКЦГ.
Приликом еколошке реконструкције Термоелектране, која ће трајати три и по године, овај објекат ће готово све вријеме производити електричну енергију, осим током неколико мјесеци у које ће бити укључен и ремонт.
Из ПКЦГ су, говорећи о ОИЕ, казали да су вјетроелектране у прошлој години имале стабилну производњу. Наиме, производња из ОИЕ (повлашћени произвођачи) за десет мјесеци је на нивоу прошлогодишње производње од 400 ГWх. Претпоставка је да ће до краја године производња из ОИЕ бити већа од 500 ГWх.
- Процјењује се да технички вјетропотенцијал износи приближно 900 ГWх годишње. Најинтересантније зоне за експлоатацију вјетропотенцијала су приобална подручја- са већим брзинама вјетра преко шест м/с у просјеку, и брда око Никшића - са просјечним брзинама вјетра у распону 5,5- 6,5 м/с- прецизирали су из Коморе.
Тренутно су у електроенергетском систему вјетропарк Крново, инсталисане снаге 72 МW, и вјетропарк Можура, инсталисане снаге 46МW, а у изградњи су још два вјетропарка Гвозд 54 МW и Браићи 100 МW.
- Изградња велике соларне електране код Улциња, на Бриској гори, је у првој фази која предвиђа изградњу 50 МW, годишње производње 90 ГWх, а друга фаза 200 МW, годишње производње 360 ГWх- казали су из ПКЦГ.
Важан корак у процесу енергетске транзиције представљају пројекти Солар 500+ и Солар 3000 +, које реализује ЕПЦГ у сарадњи са Еко фондом. Финансирање и субвенционирање корисника за куповину и уградњу фотонапонских система односи се на снаге до десет кW за индивидуалне стамбене објекте, односно на фотонапонске системе снаге до 30 кW за предузећа и грађане, власнике пословних објеката.Г.
