Представници Уније слободних синдиката (УССЦГ) сматрају да је пандемија коронавируса додатно пореметила већ од раније незадовољавајући положај запослених, као и да због константног и рапидног раста броја незапослених постоји основани страх да ће ситуација у наредном периоду бити још драстичнија.
-Од проглашења епидемије апеловали смо на послодавце да не реагују исхитрено и проблем у којем смо се сви затекли не рјешавају отказивањем уговора о раду запосленима. Истовремено смо апеловали на државу да мјере подршке креира и реализује у што краћим роковима, како би помогла очувању радних мјеста-саопштили су представници УССЦГ агенцији Mina-business.
Према подацима Завода за запошљавање (ЗЗЗ), у Црној Гори је 9. августа било 54,8 хиљада незапослених, што је раст од 54,5 одсто у односу на средину марта прошле године. Стопа регистроване незапослености порасла је у том периоду 8,33 процентна поена, са 15,29 одсто у марту прошле године на 23,62 одсто, колико је износила почетком овог мјесеца.
-У периоду од средине марта прошле године до августа ове, међу пријављенима на евиденцију незапослених у преко 20 хиљада случајева биле су особе којима је у том периоду престао радни однос- рекли су представници ЗЗЗ агенцији Mina-business.
Они су казали да је од почетка пандемије мјесечни просјек пријављених на евиденцију био око 3,4 хиљаде, што је повећање од скоро 48 одсто у односу на мјесечни просјек 2019. године.
-Посматрано по мјесецима, значајно више од просјека било је на почетку пандемије, у априлу прошле године – 5,11 хиљада пријављених, а затим и почетком ове године, у јануару, фебруару и марту, биљежимо већи број пријављених- навели су из ЗЗЗ.
Додатном усложњавању економске ситуације у земљи доприноси и велика задуженост грађана. Неизвјесност проузрокована пандемијом утицала је на рад свих банака, али је банкарски систем, упркос томе, очувао стабилност.
Представници Уније слободних синдиката су оцијенили да су до сада преузете мјере биле свеобухватне и да су захваљујући њима у највећој могућој мјери очуване и ликвидност привреде и радна мјеста. Они, међутим, сматрају да су одређене мјере морале бите издашније, посебно у првом таласу коронакризе, у смислу да се субвенције везују за износ просјечне, а не минималне зараде.
-Од почетка пандемије смо захтијевали да субвенције буду везане искључиво за очување радних мјеста, а да се кроз друге механизме поспјешује политика новог запошљавања. Ипак, вјерујемо да је у датим околностима и са буџетом који је у константном дефициту, држава урадила велики посао и пружила веома значајну подршку привреди- казали су представници УССЦГ агенцији Mina-business.
Они су додали да би у циљу превазилажења посљедица коронакризе неопходно било пронаћи даље механизме за очување ликвидности привреде, па самим тим и радних мјеста.
-Неопходно је стварати услове за отварање нових радних мјеста, изналажење механизама за подршку новом запошљавању, подстицати разним видовима субвенција домаће пољопривреднике и обезбиједити им сигуран откуп, али и покренути свеобухватну кампању и пројектовати стварне, не декларативне, мјере за ефикасну легализацију радног односа огромног броја оних који раде на црно-рекли су из УССЦГ.
У том смислу су из ЗЗЗ саопштили да је од марта до децембра прошле године било 11,93 хиљада запошљавања особа са евиденције незапослених.
-Ове године је до краја јула, према подацима добијеним од Управе пореза и царина, било 10,05 хиљада запошљавања особа са евиденције незапослених, од чега у јуну 2,5 хиљада-навели су из ЗЗЗ.
У Унији слободних синдиката сматрају да је посебно важно и да се не дозволи да се финансијска нестабилност, која је више него евидентна, у наредном периоду не спашава на терет запослених и грађана кроз смањење зарада, пензија и социјалних давања, односно повећања цијена робе и услуга.
Овогодишња љетња сезона је, према ријечима туристичких посленика и представника Владе, премашила сва очекивања, док кључни показатељи говоре о опоравку економске активности.
Према подацима Националне туристичке организације (НТО), половином августа у Црној Гори је боравило 191,77 хиљада туриста, што је преко осам пута више него у истом периоду прошле године, а на нивоу од 87 одсто из 2019. године.
У јуну је, први пут од септембра 2019. године, забиљежен суфицит буџета од три милиона ЕУР, а прелиминарни подаци Министарства финансија и социјалног старања указују на то да је позитиван тренд настављен и у јулу, када је забиљежен суфицит око 43 милиона еура.
Међутим, нови талас пандемије и здравствена криза, чији се крај још не назире, учинили су ефекте доброг пуњења државне касе и прихода од туризма на привреду и тржиште рада, и даље неизвјесним.
